Čovek sedi – bakterije rade! Ko je verovao da će i to biti ikada moguće?!
Japanci i Rusi osmislili su tehnologiju efektivnim mikroorganizmima koji rade umesto čoveka. Zbog nove tehnologije koja osvaja svet i u Srbiji farmeri ostavljaju motike i prepuštaju svoje bašte – mikroorganizmima. Metaforički naravno, jer bez rada nema rezultata ni uživanja.
Ovu tehnologiju je još 1988. godine osmislio japanski profesor i mikrobiolog Teruo Higa,koji je stavio mikroorganizme u službu čoveka. Nazvana je EM tehnologija ( efektivnim mikroorganizmima). Ona je još tada postala deo nacionalne politike Japana. I sam tvorac EM tehnologije, prof. dr Teruo Higa, u početku je bio zagovornik upotrebe hemijskih sredstava za „prihranu“ zemljišta i „zaštitu“ biljaka. Međutim, ubrzo je shvatio da njihova kontinuirana primena dovodi do degenerativnih promena u zemljištu i na samim biljkama, a takođe utiče i na kvalitet proizvoda. On je javno govorio i da je njegovo zdravlje bilo ozbiljno narušeno upravo kao posledica primene „hemije“. Razmišljao je kako zameniti hemiju nečim novim i tako je rođena EM tehnologija u kojoj bakterije rade sav posao.
Deset godina kasnije 1998. godine ruski naučnik Pjotr Ajuševič Šabljin na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog ekosistema stvorio je ruski preparat koji ubacuje u zemlju mikroorganizme.
Ko su ti mali nevidljivi ratari koji rade posao umesto zemljoradnika?
Svuda oko nas je nevidljivi, tajanstveni svet od koga mnogo štošta zavisi. Naučnici bi rekli – gotovo sve. Bakterije rade nevidljivi posao, buđ i aktinomicete, virusi, drugi mikroorganizmi šparataju uzduž i popreko vazduhom, zemljom, vodom i drugim živim organizmima – određujući direktno nas same.
PREDLAŽEMO
Najbolja trava za mladost kože
Jovan Drobnjak, iz Barande, jedan od prvih koji je počeo još pre desetak godina da proizvodi povrće i voće po EM tehnologiji i ne krije oduševljenje.
– Ne možete da zamislite kako je mirišljav i lep paradajz iz moje bašte. Toliko sam srećan kada uzgojim zdravo povrće i voće da nemam reči. Moja porodica jede zdravu hranu, punu hranljivih sastojaka i vitamina, a ne bezvrednu, hemijom ubijenu hranu – kaže Jovan Drobnjak.
Upotreba mikroorganizama je jednostavna. Oni se rastvaraju sa vodom, najbolje kišnicom i njima se prska list ili zemlja. Oni povećavaju prinose, stimulišu rast biljaka, sprečavaju taloženje u plodu radionuklida, soli teških metala, povećavaju plodnost zemlje, produžavaju cvetanje cveća, ubrzavaju sazrevanje komposta.
Organsko tresetno humusno đubrivo sa fermentisanim gljivicama roda Trihoderma, recimo, sprečava pojavu plemenjače, pepelnice, crne noge, krastavosti, kovrdžavosti breskve i mnoge druge .
Sve što prskate ovim mikroorganizmima može da se jede jer nije otrovno, samo se malo opere. Zdravo je, organsko i i nema štetnih posledica.
“ Mali, nevidjivi ratari“ su uz to i odlični ratnici jer na duži period kada se zemljište se sve više njima obogaćuje, mogu u potpunosti da razgrade hemijska đubriva.
U svakom slučaju, ako imate nevidljive ratare – hemija vam neće biti potrebna. Imaćete više vremena i prinosa, i što je najvažnije, imaćete zdravo voće i povrće: hranu punu – zdravlja.
Bez kopanja
Ako želite da uzgajate voće i povrće po EM tehnologija, prvo na šta treba da zaboravite jeste duboko kopanje – oranje. Mikroorganizmi ne vole da ih prevrćete i sušite. Tanjiranje i oranje tu ne postoji. Po Em tehnologiji samo se plitko kopa čime se uspostavlja kapilarnost zemlje, a mikroorganizmi napadaju korove.
Takav način obrade štiti zemlju od velikih hladnoća, vlage i velike vrućine. Zbog toga što se zemlja ne prevrće, zaliva je samo rosa i večernja svežina što je za biljke najbolje. Kada se biljke zasade oko svake stabljike se stavlja slama, koja je prirordni štitnik ( malč).
B.Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Stare sorte
