Biodinamička prizvodja je bolja od organske. Ova prva se trudi da u proizvodnji ne koristi hemiju, dok je ova druga kompleksnija, sveobuhvatnija i – radi u skaldu sa kosmosom. Biodimaniku je osnovao Rudolf Štajner, nemački naučnik, filozof i mistik još početkom 20.veka. Možda zbog reputacije, mistika nije stigla „u sve kajeve sveta“, a kod nas tek pušta koren.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Biodinamički plodovi najzdraviji
U Srbiji postoji desetak biodinamičara, u susednoj Hrvatkoj nešto više, dok ih je najviše u Australiji, gde se navodno 800 000 hektara zemlje obrađuje po proncipima biodnamičke proizvodnje. Za to je najzaslužniji učenik Štajnerov, Alex Podolinsky koji je razvio sisteme biodinamike na vrlo siromašnoj i suvoj australijskoj zemlji. Utemeljio je zapravo australijsku školu biodinamičke poljoprivrede koja je popularnija od izvorne nemačke škole.
– Biodinamičari proizvode zdrave i ukusne plodove, i analize njihovih proizvoda pokazuju bogatstvo i visok udeo korisnih hranjivih sastojaka – kaže naš stručnjak za biodinamiku Dragica Mitić iz Niša koja sama uzgaja povrće i voće po prinicipima biodinamike.- Teško je samo ljude ubediti u to, posebno zato jer biodinamička proizvodnja Rudolfa Štajnera govori i o uticaju planeta i Meseca što podseća na astrologiju i horoskop, i to izaziva sumnjičavost.
Da bi shvatili principi dinamike, Štajner je ljudima govorio:
„Imanje je kao organizam u kojem su organi: oranice, livade, voćnjaci, bijke, životinje, čovek. Taj organizam na određenim geološkim podlogama je deo planete Zemlje koja ima svoju energiju. Na nju utiče svemir sa svim energijama planeta našeg Sunčevog sustava, sazvežđima zodijaka i energija koje dolaze iz dubina svemira. Te energija savremena nauka ne može da izmeri, kao što ne zna da izmeri bol ili ljubav. Te energije postoje i deluju …“
Planiranje i najmanje aktivnosti
Metode rada biodinamičara nisu samo usmerene na kvalitetu tla, količinu vode, vrstu i količinu gnojiva, kvalitet semenja već na sve to dodaju vremensku komponentu svake aktivnosti koja se poduzima.
– Biodinamika planira i najmanju aktivnost – kaže Dragica Mitić. – Postoji kalendar napravljen u zavisnosti od položaja Meseca i drugih planeta, rade se proračuni kada su najpovoljni dani za rad s određenom vrstom biljaka. Ne određuju se samo povoljni dani sejanja nego i dani presađivanja , branja i spremanja zimnice za 4 grupe biljaka : biljke lista, biljke korena, biljke ploda i biljke cveta. Postoje dani kada se ništa ne radi u vrtu, a također se ne radi u dane kada padaju i veliki hrišćanski praznici.
Devet obaveznih preparata
Biodinamičari prave prirodne preparate za dinamizaciju tla, komposta, semenja, biljaka. Postoje 9 preparata koji su obavezni: 2 se upotrebljavaju za tlo i biljke, jedan za aktivacijske tečnosti a ostalih 6 za za aktivaciju komposta.
– Ako planete i sazvežđa utiču na Zmelju i na ljude i na životinje, logično je da će da utiču i na biljke i na sve što živi na planeti. Nema nikakve posebne mistike vezane za biodinamičku proizvodnju. Seljak je gledao oduvek u nebo, radeći na svojim usevima. Isto to radi i biodinamika, samo što gleda dublje – u kosmos.
Rudolf Štajner
Životna priča dr Rudolfa Steinera (1861-1925) veoma je neobična. Imao je enciklopedijsko znanje,što dokazuje sedamdesetak knjiga koje je napisao, iz oblasti filozofije, religije,umetnosti… Iz tih oblasti održao je oko šest hiljada predavanja koje je održao širom Evrope . Rodio se 27. februara 1861. godine u Donjem Kraljevcu, mestu koje je tada pripadalo Austrijskom carstvu, danas u Hrvatskoj. Godine 1867. polazi u seosku školu u Pttschachu, a 1872. godine u realnu školu u bečkom Novom Mestu. Uz redovnu školsku nastavu proučavao je filozofiju, psihologiju. Maturu je položio iz područja fizike. Studirao je kemiju, fiziku, zoologiju, botaniku, biologiju, geologiju, matematiku, geometriju i mehaniku, a slušao je i dodatna predavanja iz književnosti i filozofije. Doktorirao je filozofiju. Početkom 1924. godine se ozbiljno razboleo, umro je u Dornachu 30. marta 1925.godine.
Irina Perić
