EM tehnologija – tehnologija efektivnim mikroorganizmima- tvrdi da nema boljeg đubriva od – zelenog đubriva.

Ali, da biste dobili zeleno đubrivo, morate ga zasaditi. U tehnologiji efektivnih mikroorganizama (EM tehnologija), gde je cilj da bakterije urade sav posao umesto čoveka, biljke koje omogućavaju da zemljište dobije organsku materiju (siderati) seju se na mestu gde će kasnije nići bašta.

Zaštita od erozije

– Zeleno đubrenje povećava plodnost zemlje i daje bolji prinos – kaže Jovan Drobnjak iz Barande koji uzgaja voće i povrće po principima EM tehnologije. – Ono poboljšava biološku aktivnost zemljišta, na težim zemljištima popravljaju biološku drenažu tla, a na lakšim povećavaju kapacitet tla za vodu i bolju pristupačnost hranljivih elemenata.

Važnu ulogu igra i kod korova jer utiču na njegovo smanjenje, sprečavaju isušivanje zemljišta tokom leta, smanjuju potrebu za dodavanjem đubriva, a kod lakših zemljišta zadržava vlagu i štiti tlo od erozije.

tehnologija mikroorganizmima

Kada se seju siderati važno je znati koja biljka u relativno kratkom vremenu razvija što veću nadzemnu masu, dok je za leguminoze bitno da one usvajaju što veće količine azota. Valja uzeti u obzir vreme setve i dužinu vegetacije, mogućnost setve narednog useva (ne iz iste porodice), otpornost prema bolestima, štetočinama i suši, otpornost prema mrazu kao i cenu i količinu semena.

– Odabir siderata zavisi od klime, zemljišta, plodoreda, i od toga kada je površina slobodna ili kada je skinut glavni usev – kaže Drobnjak. – Siderati se najčešće seju na proleće ili krajem leta nakon skidanja žitarica, uljarica ili povrća.

Za setvu siderata mogu se koristiti leguminoze ili neleguminozne vrste. Mogu se i kombinovati smese leguminoznih i neleguminoznih siderata, zbog bolje ekološke adaptacije i veće nadzemne i podzemne mase uz više biološki vezanog azota. Tako se u proleće može sejati gorušica, facelije i jare grahorice, dok se u jesen mogu sejati grahorica i grašak u kombinaciji sa zobi ili raži. Raž utiče na korove i ima veliku produkciju zelene mase. Gorušica, heljda i lupine imaju veliku sposobnost usvajanja teško topljivih fosfornih spojeva, koji su kasnije lakše dostupni glavnim kulturama.

trava

Najčešći leguminozni siderati

*Crvena i bela detelina (Trifolium pratense, Trifolium repens) – sejati u rano proleće ili krajem leta, dobro podnose srednje teška i teška zemljišta;

*Ljubičasta detelina (Trifolium incarnatum) – sejati u proleće ili krajem avgusta na laganim propusnim zemljištima;

*Zvezdan (Lotus corniculatus) – može se sejati u proleće ili kasno leto, dobro podnosi ekstremne klimatske prilike;

*Lupina (Lupinus albus – bela, L. luteus – žuta, L. angustifolius – plava) – seje se u rano proleće, uspeva na lakim peskovitim zemljištima, dobro podnosi kisela zemljišta;

*Grahorica (Vicia villosa – maljava, Vicia sativa – obična grahorica) – može se sejati u proleće ili ozima na jesen, na laganim i ilovastim zemljištima;

*Grahor (Lathyrus pratensis) – može se sejati u proleće na srednje teškim i teškim zemljištima;

*Kokotac (Melilotus albus) – seje se u proleće na lakšim, peskovitim zemljišima, dobro podnosi sušu;

*Konjski bob (Vicia faba) – seje se sredinom marta, dobro uspeva na teškim, zbijenim i vlažnim zemljištima;

*Saradela (Ornithopus sativus) – seje se krajem proleća, dobro uspeva na laganim peskovitim zemljištima;

*Esparzeta (Onobrychis sativus) – seje se u proleće ili krajem leta, uspeva na zemljištima koja ne odgovaraju detelinama, dobro podnosi sušu.

Najčešći neleguminozni siderati

*Repice (Brassica napus) – mogu se sejati u proleće ili krajem avgusta, na ilovastim zemljištima. Ne preporučuje se sejanje pre kupusnjača.

*Ogrštica (Brassica rapa oleifera) – može se sejati krajem proleća, postrno ili na jesen, dobro podnosi niske temperature. Može se sejati pre krompira ili repe, ali ne pre kupusnjača.

*Gorušica (Sinapis alba) – može se sejati postrno ili na jesen, otporna je na niske temperature, smanjuje zaraženost zemljišta nematodama pre repe ili krompira.

*Uljana rotkva (Raphanus sativus) – može se sejati u proleće ili postrno, ne podnosi niske temperature. Izbegavati setvu pre kupusnjača.

*Facelija (Phacelia tanacetifolia) – seje se u proleće ili postrno, uspeva na laganim i ilovastim zemljištima. Dobra je pretkultura za kupusnjače, krompir i repu.

*Heljda (Fagopyrum esculentum) – seje se krajem proleća ili postrno, uspeva na laganim peskovitim, ali i ilovastim zemljištima. Ne podnosi niske temperature. Dobra je pretkultura za većinu useva.

Tvorac

I sam tvorac EM tehnologije, prof. dr Teruo Higa, u početku je bio zagovornik upotrebe hemijskih sredstava za „prihranu“ zemljišta i „zaštitu“ biljaka. Međutim, ubrzo je shvatio da njihova kontinuirana primjena dovodi do degenerativnih promena, zemljišta i samim biljkama, a takođe utiče i na kvalitet proizvoda. Osim toga, i njegovo zdravlje je bilo ozbiljno narušeno upravo kao posledica primene „hemije“…

O.B.

Vidi još:

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi