Nijedna biljka možda nije toliko pominjana kroz istoriju čovečanstva kao vinova loza i njen plod – grožđe. Ova biljka iz familije  Vitaceae ( lozice), čiji rod ubuhvata oko 60 vrsta, jedna je od najstarijih kultura na planeti. Naučnici se još nisu složili oko toga odakle je ona poreklom. Po jednima,  nastala je u oblasti između Crnog i Kaspijskog mora, po drugima iz Irana. Neki, opet, kažu da je nastala u Evropi  od divlje loze. Tek, evroazijske vrste vinove loze su najzastupljenije na svetu.

   Kod nas, grožđe je stiglo preko rimskog cara Proba (276-282), rođenog Sremca, koji je prvi čokot izvan Italije zasadio na Fruškoj gori. Pronađene su prese za grožđe u antičkim gradovima Medijani i Gamzigradu. Tradicionalno, danas se u tim krajevima organizuju jesenji festivali “Karlovačka berba grožđa“ u Sremskim Karlovcima i “Župska berba“ u Aleksandrovcu.

   Kulturu vina nastavila je da razvija dinastija Nemanjić. Car Dušan je 1349. godine doneo zakon o načinu pravljenja vina i njegovoj upotrebi. Za vreme njegove vladavine iz podruma čuvene vinice u Velikoj Hoči vinovodom dugim 25 kilometara pomoću gravitacije vino je transportovano do dvora u Prizrenu. A u Hilandaru raste već stotinama godina čudotvorna loza Sv. Simeona. Zanimljivo svojstvo loze jeste da niče iz grobova. Tako je i u porti Crkve Sv. Jovana Bogoslova u Morinju, u Boki, iznikla iz groba najvećeg morinjskog dobrotvora Krile (Hristifora) Milinkovića, barem je tako zabeleženo.

   Dinastije Obrenovića i Karađorđevića radile su na obnovi zamrlog vinogradarstva, koje je usled viševekovnog prisustva Osmanlija, opsatalo jedino pri manastirima.

   Vinova loza kod Srba predstavlja sveto rastinje (“od nje je sveta krv”), a vinograd je najbolji zaklon od zlih sila. U vinogradu dobro je uvek ostaviti malo neobranog grožđa za one kojima će biti potrebno: došljaka, siromašnog, udovicu. Grožđe, kao ni smokve ne valja  jesti pre Preobraženja.

   Biblija je prepuna groždja i vinove loze koji su spomenuti nebrojeno puta. Hristos je rekao: “Ja sam istinski čokot, i Otac moj je vinogradar”.

  I, podsećanja radi, vino je bilo na stolu najpoznatije večere u istoriji čovečanstva.

                       B. Vukanović

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi