Zagađenje hemikalijama je zaposelo naše okruženje. Zagađene su naše vode, zemlja, hrana, vazduh – sve. Na tržištu EU, prema naučnim podacima, danas ima više od 100.000 različitih hemijskih jedinjenja koje je čovek napravio. A nemamo nameru da se zaustavimo.

   Najstaršnije od svih zagađenja je zagađenje lekovima koje narod pije i čije metabolite izlučuje u životnu sredinu. U otpadnim vodama danas se mogu naći hormonski aktivne supstance, lekovi koji su u najčešćoj upotrebi poput karbamazepina, diklofenaka, ibuprofena, rentgenskih kontrasnih sredstava i ko zna čega još.

 Te  supstance ulaze u biljni i životinjski svet koji jedemo i  ispada da smo, hteli-ne hteli puni lekova koje nismo popili.

Jezivo, zar ne?  

-Ove probleme nauka pokušava da reši – navodi profesorka Departmana za hemiju novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta, Ivana Ivančev-Tumbas – ali za sada nema adekvatnog odgovara.

  Deo ljudi je nezainteresovan za zagađenja uopšte, ali deo jeste.  Kako savremeni čovek da se zaštiti od hemikalija, a da ne mora da napusti civilizaciju i ode u divljinu? Profesorka Ivana Ivančev-Tumbas, odgovara:

– Najbolja zaštita je preventiva: smanjenje emisije zagađenja, praćenje najnovijih dostignuća i redovno inoviranje zakonskih i podzakonskih akata, razvijena kontrola različitih proizvoda koji se uvoze ili proizvode, pravilno upravljanje otpadom i hemikalijama uopšte. Prekomerna upotreba hemikalija u svakodnevnom životu je nešto na šta svaki pojedinac može uticati. Treba koristiti proizvode koji prolaze kontrolu. Nema drugog mehanizma zaštite.

oTemperatura do 38 stepeni C je dobra i ne treba je obarati

o Porodični raspored ili posmatranje sebe bez autocenzure

  Postoje ljudi, međutim, kojima hemikalije ne smetaju, ali ima i onih koji smatraju da im industrija nije dala pravo izbora i da pored tih „ efikasnih“ a otrovnih, nije ponudila i one manje efikasne i neotrovne. Kao za dezodoranse, na primer. Aluminijuma ima u različitim oblicima u dezodoransima, ali postoje i oni bez aluminijuma. Titan je prisutan u kozmetičkim preparatima, ali ga ima i u obliku oksida koji nije škodljiv.

   – Nemoguće je odreći se svih dostignuća savremene civilizacije – navodi profesorka. – Svako ima sopstveni izbor. To je kao što neko odluči da bude pušač, a neko ne. Ne možete reći nekome da ne koristi kozmetiku ili da ne koristi šampon…To mora sma da odluči.

Bratislava Vukanović

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi