Zagađenje hemikalijama je zaposelo naše okruženje. Zagađene su naše vode, zemlja, hrana, vazduh – sve. Na tržištu EU, prema naučnim podacima, danas ima više od 100.000 različitih hemijskih jedinjenja koje je čovek napravio. A nemamo nameru da se zaustavimo.

Metaboliti lekova u našim vodama

   Najstaršnije od svih zagađenja je zagađenje lekovima koje narod pije i čije metabolite izlučuje u životnu sredinu. U otpadnim vodama danas se mogu naći hormonski aktivne supstance, lekovi koji su u najčešćoj upotrebi poput karbamazepina, diklofenaka, ibuprofena, rentgenskih kontrasnih sredstava i ko zna čega još.

 Te  supstance ulaze u biljni i životinjski svet koji jedemo i  ispada da smo, hteli-ne hteli puni lekova koje nismo popili.

Jezivo, zar ne?  

Nauka nemoćna

-Ove probleme nauka pokušava da reši – navodi profesorka Departmana za hemiju novosadskog Prirodno matematičkog fakulteta, Ivana Ivančev-Tumbas – ali za sada nema adekvatnog odgovara.

  Deo ljudi je nezainteresovan za zagađenja uopšte, ali deo jeste.  Kako savremeni čovek da se zaštiti od hemikalija, a da ne mora da napusti civilizaciju i ode u divljinu? Profesorka Ivana Ivančev-Tumbas, odgovara:

– Najbolja zaštita je preventiva: smanjenje emisije zagađenja, praćenje najnovijih dostignuća i redovno inoviranje zakonskih i podzakonskih akata, razvijena kontrola različitih proizvoda koji se uvoze ili proizvode, pravilno upravljanje otpadom i hemikalijama uopšte. Prekomerna upotreba hemikalija u svakodnevnom životu je nešto na šta svaki pojedinac može uticati. Treba koristiti proizvode koji prolaze kontrolu. Nema drugog mehanizma zaštite.

oTemperatura do 38 stepeni C je dobra i ne treba je obarati

o Porodični raspored ili posmatranje sebe bez autocenzure

Biznismeni bez zakonske kočnice

  Postoje ljudi, međutim, kojima hemikalije ne smetaju, ali ima i onih koji smatraju da im industrija nije dala pravo izbora i da pored tih „ efikasnih“ a otrovnih, nije ponudila i one manje efikasne i neotrovne. Kao za dezodoranse, na primer. Aluminijuma ima u različitim oblicima u dezodoransima, ali postoje i oni bez aluminijuma. Titan je prisutan u kozmetičkim preparatima, ali ga ima i u obliku oksida koji nije škodljiv.

   – Nemoguće je odreći se svih dostignuća savremene civilizacije – navodi profesorka. – Svako ima sopstveni izbor. To je kao što neko odluči da bude pušač, a neko ne. Ne možete reći nekome da ne koristi kozmetiku ili da ne koristi šampon…To mora sam da odluči.

B.Vukanović

,