Narandžasto ( voće i povrće), volim te narandžasto, viče koža. Čim dođe leto i jako sunce počne da nam smeta – treba jesti narandžasto  voće i povrće. Ono ima karotenoide, posebno beta-karoten koji štiti ćelije  kože od prevremenog starenja i od štetnog uticaja UV zračenja.

  Najbolje bi bilo nabaviti narandžasto voće i povrće kod organskih proizvođača koji ne prskaju proizvode. Ako to uspete, malo je skuplje, ali dugoročno isplativije, „bacite se“ na narandžasto. Tokom leta, svakodnevno po breskva, kajsija, dinja, šargarepica i koža će biti jaka i zdrava da odbije štetne nalete previše sunca. Narandžasto voće i povrće, kao i sve drugo što sadrži biljna vlakna-treba jesti u krupnim komadima, prosto grickati. Mlevenjem, seckanjem, pasiranjem mehanički uništavamo biljna vlakna.   

Breskva

Narandžasta breskva  izuzetno je  bogata vitaminom A, vitaminima B grupe,  i vitaminom C. Od minerala sadrži najviše kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, sumpora i kalcijuma. Među retkim je voćem koje sadrži selen.

 Nisu loše ni nektarine, doduše imaju manje vitamina C, ali više beta-karotena i veću kalorijsku vrednost.

 Breskve imaju dosta celuloze i veliki procenat vode, što ubrzava varenje. Za dobro zdravlje dnevno su dovoljne dve breskve. Ne treba ih kuvati, peći i slično. Samo sveže ili u nekom smutiju.

Kajsija

Od vitamina sadrži najviše C, vitamine B kompleksa i beta karoten (provitamin A). Od minerala ima dosta kalijuma, zatim kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora i gvožđa, dok dijetnih vlakana ima veoma malo. Zbog velikog sadržaja kalijuma i niskog sadržaja natrijuma, kajsija deluje blagotvorno kod osoba sa bolesnim srcem i povišenim krvnim pritiskom.

 Saveznik je za odbranu organizma od infekcije, za jačanje zuba i kostiju, poboljšanje vida i obnovu tkiva. Ako se pojede pre  obroka, dobro utiče na varenje. Za malokrvne je obavezna jer ima  gvožđa. Zdravim osobama se preporučuju 3 do 4 kajsije dnevno, dok dijabetičari treba da budu oprezniji, jer kao i svako voće sadrži dosta fruktoze (voćnog šećera). Kajsija je idealna za ishranu beba, ali je važno da se odstrani kora i da se dobro ispasira.

Mango

Sadrži puno vitamina A, E i C, vitamine B grupe (pogotovo B6) i vitamin K, koji je veoma značajan u procesima zgrušavanja krvi. Od minerala bogat je kalijumom i bakrom, dok kora ovog voća obiluje dijetnim vlaknima koji stimulišu varenje i održavaju zdravlje creva. Mango je bogat i linolnom kiselinom koja je značajna za funkciju lojnih žlezda i povećava respiratornu aktivnost kože.

Japanska jabuka

 Japanska jabuka ili kaki sazreva zimi ali se stavlja u zamrzivač pa može da se jede i tokom leta ako je imate. Bogata je vitaminom A, taninima i pektinima. Bogata je antioksidantima, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem, vitaminima A, C i P.  U narodnoj medicini koristi se za ublažavanje želudačnih tegoba, jača kardiovaskularni sistem i srčani mišić, umirujuće deluje na nervni sistem, ima baktericidno svojstvo, koristi se za ispiranje grla, umirenje kašlja i u kozmetičke svrhe. Japanska jabuka je izuzetno bogata flavonoidima, a naročito kvercetionom što znači da smanjuje rizik od srčanog udara i bolesti srca za skoro 20 posto.  Obiluje i fruktozom, pa se preporučuje osobama koje imaju povišen šećer u krvi. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mekan. Od nje može da se pravi sok, džem, sirup ili voćna salata.

narandžasto voće i povrće

Bundeva

“Meso“ bundeve idealna je hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U bundevi ima dosta ( 90 procenata)  vode, dok masnoće skoro da nema.  Bundeva je bogata vitaminima (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Najznačajniji je vitamin E koji ima antikancerogeno dejstvo i koji je ključan za zdravlje kose, kože i noktiju. Tu su i oligoelementi, kao i belančevinaste materije, važne za bolje varenje. Osim „mesa“ bundevine semenke, takođe su dobre u ishrani jer  sadrže fitosterine. To su  biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom, pa se „grickanje semenki“ na prvom mestu preporučuje muškoj populaciji.  

Šargarepa

Kraljica narandžastog, šaragarepa je veoma bogata beta karotenom koji joj daje jarku narandžastu boju. Ova supstanca, odnosno vitamin A „najodgovorniji“ je za zdravu kožu i sluzokožu, ali potpomaže dobar vid, jača srce i blagotvorno deluje na rad jetre. Takođe se smatra jednim od najjačih prirodnih antioksidanata. Treba je jesti svežu kako bi se sačuvali svi njeni hranljivi potencijali. S obzirom na to da sadrži biljna vlakna, ne treba je rendati i seckati. Zato su naše bake u supe stavljale cele  ili uzdužno presečene komade šargarepe da sitnjenjem ne bi uništili njena dragocena biljna vlakna. Dobra je za bebe, može i sveža, ali naravno za bebe izpasirana. Za boju na moru, bez opekotina i fleka, dva meseca pre odmora, jedite šargarepu.

Dinja

  Dinja ima vitamina A, vitamine B grupe i vitamin C, a od minerala najviše kalijuma, zatim fosfora, magnezijuma i kalcijuma. Odličan je diuretik (poboljšava izbacivanje toksina mokrenjem), jača imunološki sisitem, a naročito se preporučuje onima koji imaju problema sa aknama. Dinja je poznata i kao  „domaća banana“ jer sadrži velike količine skroba i kalijuma, kao i banana. Ipak za razliku od banane, dinja je bogatija voćnim sokom. Preporučuje se jedna kriška dva puta nedeljno, dok se dijabetičarima i osobama sa povišenim trigliceridima savetuje oprez jer dinja sadrži lako resorbujuće ugljene hidrate (brzo podiže nivo šećera u krvi).

Paradajz

Nrandžasti paradajz je zdraviji od crvenog. Sadrži izmijenjenu supstancu – likopen, koje naše telo bolje iskoristi nego likopen koji se nalazi u crvenom paradajzu.

Likopen je antioksidant koji ima mnogo dobrih svojstava za organizam. Umanjuje rizik od pojave raka, kardiovaskularnih bolesti i deluje blagotvorno na probleme s vidom koji nastaju zbog starosti. To je supstanca koja daje crvenom paradajzu kao i ostalom voću i povrću intenzivnu boju.

Crveni paradajz u sebi sadrži više likopena, ali naš organizam apsorbuje neznatnu količinu ove supstance. Kod narandžastog stvar je obrnuta, ima ga mnogo manje, ali sav završi u našem krvotoku.

O.B.

Vidi još:Hiperbarična komora

bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crna gora cvet depresija dijabetes energija fitoterapeut hrana jaja jetra karcinom knez lazar kosa koža lek lepota lečenje limun manastir med melem more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje zglobovi

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi