Savremena poljopriveda zagađuje  životnu sredinu i uništava zdravlje ljudi, možda ne odmah, ali svakako – kasnije.  Mile Stojilović,  nastavnik bioologije iz sela Tabanovci kod Petrovca na Mlavi, poznat po  najvećoj privatnoj botaničkoj bašti na Balkanu u kojoj gaji više od hiljadu vrsta i oko  3000 sorti i raznih varijeteta biljaka, kaže da je takva poljoprivreda tragična za ljude.

–  Osim direktnog trovanja stanovništva preko poljoprivrednih proizvoda, truje se i zemljište. Zbog unošenja otrovnih hemikalija zemljištu su potrebne sve veće količine veštačkih đubriva koje počinje da se ponaša slično narkomanu kome su vremenom potrebne sve jače droge. To u sve većoj meri utiče na neravnotežu samog sastava biljaka i na njihovu povećanu osetljivost na bolesti i štetočine. To dalje zahteva veće doze  hemijskih sredstava za zaštitu koji remete  ionako narušenu biološku ravnotežu i negativno utiču na život mikroorganizama  u zemljištu čime smannjuje njegovu plodnost. Tako proizvedena hrana  je štetna za ljudsku iskranu,  a zbog preteranog  ulaganja u veštačka đubriva i pesticide sama proizvodnja postaje  ekonomski neisplativa. Tako se ulazi u začarani krug  iz kojeg nema izlaza – kaže Mile Sojilović.

– Savremena poljoprivreda donosi možda blagodat očevima ali će  sigurno oslabiti sinove i uništiti unuke – upozorava Mile Stijilović  i dodaje da priličan broj materija iz hemijske poljoproivrede deluje štetno na naše gene, što se primećuje tek posle više godina, kada se posledice pojavljuju na potomstvu. On daje besplatne savete kako da organizujete svoju organsku baštu bez otrova.

   Da bismo  proizveli hranu bez štetnih sastojaka moramo se pridržavati pravila koja nam priroda nalaže. U prvom redu   integralnu zaštitu biljaka i umesto otrovnih pesticida koristiti organska đubriva radi povećanja plodnosti zemljišta.

 Organska prirodna đubriva su:

 Stajnjak

 To je  mešavina otpada domaćih životinja koji se sakuplja u betonskom bazenu pored  štale. Deli se na svež i poluzgoreo i zgoreo ( koji to postaje posle 4 – 6 meseci stajanja kada sadrži najviše  hranljivih materija za biljke).

 Kompost

 Dobija se mikrobiološkim razlaganjem različitih zdravih  biljnih i životinjskih otpada. Priprema se u posebnom delu vrta, najbolje u senci nekog drveta i to u drvenim ili žičanim sanducima.Za komposte se koriste razni kuhinjski otpaci, ostaci stočne hrane, suvo lišće, trava, slama, pepeo, čađ, perje živine, komina, strugotina, uvelo cveće i drugi organski otpaci. Na površini za kompostiranje stavlja se  drenažni sloj debljine  10 cm  od stabljika kukuruza  ili suncokreta. Zatim se naizmenično ređaju suvi i sveži organski ostaci  i zemlja u slojevima debljine oko 15 – 20 sm, na dva tri mesta treba ubaciti i sloj svežeg stajnjaka ili preparata za komnpostiranje koji se mogu napraviti od smeše maslačka,  hajdučke trave, kamilice,  koprive, valerijane, hrastove kore, meda i mlečnog šećera. Po jedna kašičica  od svake navedene biljke se promeša. Na jedan litar kišnice doda se pola kašičice ove mešavine, promućka, ostavi da odstoji 24 časa i  na humci komposta se otvaraju rupe na 50 sm kroz koje se sipa po 6 kašika ovog preprata.

 Bakterijama u razlaganju pomažu i kišne gliste. Što ih ima vipše to je bolji kvalitet.

 Kompost treba prekopavati i lopatati. Kada se  gomila komposta smanji, znak je da je završeno organsko  raspadanje materije, a to je posle 3 – 4 meseca.

 Glistenjak

 To je veoma kvalitetan humus koji stvaraju crve kalifornijske gliste. Korišćenjem stajnjaka povećava se rast biljaka za oko 30 odsto, a prinosa za oko 40. Svaki baštovan bi trebalo da ima minimalno jedno leglo crvene kalifornijske gliste koje se kupuje prilikom deobe krajem marta,u julu ili krajem septembra.

Pepeo

 Pepeo se dobija sagorevanjem listopadnog i četinarskog drveća, ali i suncokreta, kukuruzovine, slame i heljde. Pepeo spada u kalijumova đubriva. Osim kalijuma ima dosta i kalcijuma i fosfora. Dobar je za krompir, tikvice,  krastavce, cvekle, mrkve.

 Tečna biljna đubriva

 Prave se od  fermentisanih ili nefermentisanih biljaka  koje stimulišu rast kao što su: gavez, koprive, maslačak,  valirijana, kamilica,  komorač, neven,  kupusnjača, lukovi, hajdučka trava.

 Nadzemni delovi ovih biljaka se potope ( 1 kilogram na 10 litara kišnice ) u drveno bure gde stoji do 20 dana.  Vrenje je završeno kada đubrivo više ne stvara penu. Tečnost tokom vrenja promešati  jednom do dva puta.  A svakih pet, šest dana dodati pola kilograma ili kilogram zemlje  da bi se povećao sadržaj mikroelemeneta. I neutralisao neprijatan miris.  Tečno đubrivo se koristi u razmeru 1: 50. Pre upotrebe obavezno procediti.

  Umesto ove duge fermentacije može se napravit oparak i uvarak, Oparak se priprema tako što se usitnjeni delovi biljke potapaju u hladnu vodu i prelivaju ključalom vodom  i ostave da stoje jedan dan.  Procedi se i koristi kao đubrivo. Uvarak se dobija  kuvanjem od pola sata  usitnjenih delova biljke  koji su prethodno pola sata bili potopljeni u kišnici. Posle hlađenja se uvarak cedi i koristi.

                  

O.B.

biljna đubriva | hemijski otrovi | mikroorganizmi | pepeo | presticidi | savremena poljoprivreda | stajnjak | veštačka đubriva | zdravlje | zemljište