Melemi manastira Tomić stvoreni u molitvi i tišini

Melemi manastira Tomić nastaju u molitivi i tišini misli nevelikog sestrinstva. Od njih je svakoj rani bolje i duši toplije. Tinkture koje se prave od bilja, čine da se čovek oseća kao ponovo rođen, a sok od lavande , napravljen po recepturi monahinja, koji ovde popijete – okrepiće um i omogućiti telu da uradi s lakoćom i ono što mu je ranije bilo teško.
Taj neobičan sok od sveže lavande potpoljene u vodu, a u finalnom delu pomešan sa limunom, pravi sestrinstvo još od 2005. godine kada su monahinje obnavljale manastir. Tokom izgradnje sok je krepio vredne majstore i dobrovoljce, da mogu da izdrže napore. Tako je postao deo tradicije.
Nekada je Tomić bio muški manastir, oronuo i više nego skroman. U vreme sultana Murata, zabeležile su hronike, u njemu je živeo samo jedan monah .Zbog skromnih mogućnosti i položaja manastir je uvek bio pustinjskog tipa, sa jednim monahom ili malobrojnim bratstvom. Prvi put se manastir pominje 1467.godine u tefteru braničevskog subasiluka, pod nazivom Idin, gde se vidi da je bio jako siromašan – plaćao je porez od samo 20 akci, što je bilo vrlo malo. U nekim periodima je čak bio i parohijska crkva obližnjim selima Vojski i Rajkincu, tako da su ga meštani popravljali i obnavljali, ali samo delimično. Danas je tu duhovnik otac Nikolaj koji je posle požara 2004. godine došao u manastir, uzdižući ga sa sestrinstvom.

Danas je manastir Tomić jedan od najlepših. I najradosnijih. Obojen u crvenu boju, kao Žiča, boju stradanja Isusa Hrista ali i boju radosti, koja učini da zaigra srce putniku namerniku u bilo koja doba godine: i zimi kada crvena boja ističe belinu snega, i u proleće kada manastir i crkvu zapljuskuju mirisi cveća i olistale šume, podižući ga u vazduh.
Do ovog ženskog manastira u kome cvetaju raznobojne lale i irisi, što mu daju veselost i vedrinu, dolazi se uz malo truda. Do sela Vojska sve je asfaltirani put, ali onda par kilometara makadamom niz Moravu dovešće vas reka do manastira. Sve je lepše kad se malo potrudimo, pa će tako i manastir izgledati kao čista radost. Iza stilizovane kapije manstira lekovito carstvo tek nas čeka.
Lavanda, smilje, hajdučka trava, gavez, neven, bršljan, nana, kamilica… Melemi manastira Tomić od njih nastaju.
Mnogo je proizvoda koje izrađuju vredne monahnje manastira Svetog apostola Tome, koga narod od pamtiveka naziva Tomić. Svi oni nastaju od biljaka koje monahinje same uzgajaju ili beru po Staroj planini jer postoje mnoge biljke koje mogu da se nađu samo po prirodnim prostranstvima daleko od ljudi.

-U našoj bašti gajimo lekovito bilje koje je prirodno onako kako ga je Bog stvorio – govori nam nastojateljica manastira sestra Sergija.– Prerađujemo ga na tradicionalan, potpuno prirodan način, stvarajući proizvode za negu i olakšavanje različitih tegoba. Pravimo meleme za kožu svih vrsta, kreme za lice i telo čiji je glavni sastojak dragoceno ulje od smilja koje regeneriše kožu. Pravimo šampone, sapune, biljne kapi, paste za zube, dezodoranse, meleme za usne, ruke, noge, pete… Sve je izrađeno ručno od bilja i pčelinjeg voska, manastirskog macerata i hladno ceđenih ulja.
Ništa što sestrinstvo pravi ne sadrži aditive, ni veštačke mirise i boje.
Prave marljive sestre čajeve za razne vrste tegoba, biljne kapi, sirupe, eliksire. Posebni su melelmi za opekotine, ranice, ožiljke, herpes. Dolaze izdaleka u ovaj manastir i za meleme za kosti i zglobove. Obavezno, kažu sestre, uzima se i čaj za dobro zdravlje i raspoloženje.
Širi se miris lavande, nane, žalfije, kamilice, izopa i drugih korisnih biljaka iz biljne radionice manastira Tomić, gde u dubokoj molitivi i ljubavi prema Bogu nastaju rukotvorine sestara – jedinstvene sa energijom koja uzdiže.

-Sirupe smo pravili od svežeg bilja i voća – govori sestra Stefanida.- Vraćaju životnu energiju i blagotvorno deluju na ceo organizam. Naročito imamo sirupe pogodne za pluća, organe za varenje kao i protiv kožnih bolesti. Nijedan naš proizvod ne sadrži aditive i veštačke boje. Sasvim su prirodni i maksimalno je izvučeno ono najbolje iz biljaka.
Poznati su melemi manastira Tomić, ali ne samo oni. Iz ovog lepog manastira je sve je lekovito, čak i rakija. Prave se ovde čuvene rakije biljarice i najčuvenija za pluća i želudac sa anisom.

Anis je „odžačar“ pluća, on umiruje kašalj, čisti bronhije a odličan je i kod tegoba organa za varenje. Generalno, deluje smirujuće i opuštajuće na organizam. Ima u manastiru i drugih rakija od bilja koje svojim lekovitim svojstvima deluju blagotvorno na organizam, kao i na pojedine organe, sve u zavisnosti od kombinacije bilja.
Dobar glas daleko se čuje i samo reči hvale ostaju iza upotrebljenih proizvoda manastira Tomić. Možda je to zato što sestrinstvo koristi najmoćniji začin u svojim proizvodima – molitvu i ljubav.
Radost sa kojom sve u biljnoj radionici manastira Tomić nastaje, božja bašta u apsolutnom skladu ljudi i prirode, dobrota sestrinstva i jeromonaha Nikolaja – navešće vas kad – tad na povratak.

A neponovljiv i jedinstven ukus soka od lavande sa kojim se gosti dočekuju i ispraćaju, još će dugo ostati na nepcima, podsećajući putnika namernika da je bio u raju.
Izvor: Slovo

autor: Dijana Dimitrovska