S jedne je strane šuma i put, s druge reka i vinogradi. A između – u zelenom trouglu – veličanstvena crkva i manastir Drenča u čijoj porti šetaju paun i paunica.

   – Nabavila sam ih da se gorde umesto nas – kaže nam mati Fotina, igumanija manastira.- U nama ima toliko gordosti da i kada sve odbacimo ostane uvek sakriveno negde neko parče.

  Blistaju  na suncu paunove šare takmičeći se sa lepotom crkve  iz vremena  kneza Lazara koja je “ taman stasala“ ( sagrađena oko 1355) da  sa u njoj pomole  junaci koji će krenuti u Kosovski boj.

  Sada restauriran, nov I blistav miriše on i dalje na tu slavnu bitku i nade koje su u molitvama pred Gospodom polagali junaci. Možda se tu, u srcu vinorodne Župe, na pet kilometara od Aleksandrovca, nekome učini da je video i samog časnog kneza zabrinutog, koji je nekada u manastiru često boravio, ali to je ovde kažu normalan osećaj. Ljudi vide razne stvari, mistika i starina učine svoje, pa mnogi dolaze ovde verujući da će se susresti sa  Bogom ali i sa prošlošću i čuti neki savet „odozgo.“

 – Dolazi nam puno Rusa, ne znam kako, prepoznali su nas po nekom osećaju – govori mati Fotina. Možda i zbog čajeva koje ovde pripremamo.

  Manastir Drenču su podigli monah Dorotej (njegova grobnica je otkrivena tokom radova na obnovi crkve), treći hilandarski iguman, i njegov sin Danilo u periodu od 1350. do 1355. godine.Manastir sepominje u Žičkoj povelji iz 1382. koja se čuva u manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori.

  Čajevi su ovde mirisni i sveži kao da su biljke sad ubrane, čemu treba zahvaliti mati Fotini koja ih bere nežno i još brižnije suši kako bi ostala zelena boja ili boja cveta.

– Pravimo ovde  melem za sinuse, veoma efikasan i dobar za decu – kaže mati Fotina.- Gavez nam je najvažniji melem jer leči kosti, muskulaturu, uklanja bol. Imamo kreme protiv uboda insekata i komaraca.

 S vremena na vremne izađe iz ove manastirske radionice novi proiozvod jer vredne ruke monahinja nikad ne miruju.

 – Čovek je stvoren po liku Božjem, pa treba da bude kreativan – kaže mati Fotina.

   Mnogi se melemi prave u manastiru Drenča ali je manastir najpoznatiji, ipak, po  rakiji, vinu i likerima. Od pamtiveka se ovde pravilo vino, a nekada je postojao vinovod od pojata u brdima do manastira. Monasi su grožđe cedili u vinogradu i transportovali ga vinovodom do manastira. Monahinje danas prave manje količine, samo za lek. Možda bi količine bile veće da imaju vlastito imanje, ali država im je oduzela hektare hektare i nikako da vrati.

  Tu je čuvena prvoklasna rakija od grožđa, od kajsije, dunje i kruške.  Ne zna se koja je bolja. Sve prirodne bez drugih primesa. 

 – Pravimo i cipuru – veli mati Fotina. – To je nešto kao mastika.

 Rakije manstira Drenča su više lek nego piće. Prave se u malim količinama i služe za po jednu ujutru.

  Lek su i likeri aronije, drenjina, kupina, maline koji služe za spuštanje temperature, jačanje organizma,  unošenja velikih količina vitamina C.

  Nekada su sve poslove obavljale mnogobrojne monahinje a danas je slovo spalo samo na mati Fotinu.

 – Sestra Paraskeva je pala u postelju, pa sam ostala sama – veli nam igumanija. – Ovo je manastir u izgradnji sa tek završenom renoviranom i restauriranom crkvom  Vavedenje presvete Bogorodice, veliki je i možda to sputava sestre i iskušenice da nam ovde dođu.

 Dugo su manastir Drenča i crkva bili u ruševinama. Još od 1454. godine kada su je porušili Turci.  Vekovima je čekala  svoj trenutak. Konzervatorsko-restauratorski radovi započeti su 1952, prema projektu arhitekte Branislava Vulovića, i trajali su jedno vreme, do prekida. Nastavljeni su tek 2002. po revidiranom projektu, čiji je autor profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mirko Kovačević. Sa izuzetkom Đurđevih stupova, u Srbiji nema objekata ove vrste čijoj obnovi se tako celovito i temeljno pristupilo. Drenča je obnovljena iz korena da izgleda „lepše nego kada je sagrađena“.

  Narod je voli i okuplja se o svakom prazniku.  Dolaze i putnici iz daleka, sa namerom da vide velelepni srednjovekovni manastir i nadaju se povratku.

 Pamte lepotu crkve i porte, i mir u duši i liker od drenjina, rakiju od dunje, čaj od kamilice. A možda od svega najviše mati Fotinu koja nas ispraća rečima:

 – Radujemo se susretima jer ko je ugostio brata svoga, ugostio je i Gospoda.

                  D.D.

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac

oblakbeli

Postani član našeg kluba

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com