Iris kaže pomirenje.  Kada nekome poklanjate peruniku ili iris to asocira na pomirenje,  potrebu za komunikacijom i jedinstvom. Boginja Iris je glasnica bogova i duge, a njena bela haljina prošarana je bojama. Ona vodi  duše koje to zaslužuju na nebo, penjući se s njima  po sjajnom mostu koji spaja  nebo i zemlju. Iris vodi duše u nebo, a Hermes u podzmeni svet.

  Ljudi smatraju da su oči ogledalo duše. Iris – obojeni deo oka, mesto je gde gledamo nekoga koga volimo, mrzimo, strasno želimo ili tragamo sa dubljom povezanošću sa njom. Kada drugu osobu ne gledamo u oči, to znači da smo ravnodušni. Različite boje spektra, slično kao i kod cvetova, oduvek su povezivane s osećanjima. Postoji verovanje da se sve boje duge nalaze u zenici oka, koja predstavlja direktnu vezu između  spoljnog sveta i ljudske duše.

 Za životne situacije u kojima postoje dijametralno suprotna rešenja  kažemo da su crno – bela. Naš svet je pun šarenila,  i u tom smislu spektar duginih boja jeste most koji spaja i ujedinjuje sve što postoji.A iris prekrasni to simbolizuje. 

   Cvetovi ove biljke nalaze se na grbu francuskih kraljeva, nazivali su je i Lujev cvet, budući da je bila na zastavi Luja VII tokom francuskih osvajanja 1147. godine. Grb sa irisima su nasledili  od kralja Klovisa, koji se sakrio među perunikama  u reci Rajni i tako spasao od neprijatelja. Istorija beleži i zato Iris kaže pomirenje.

iris je hravtski nacionalni cvet. Proglašen je na predlog Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti  2000. godine.

Naziv iris svakako ima veze za Balkanom . Zaključuje se da je još od doba Ilira perunika bila poseban cvet, poznata kao ukras, miris i lek. Najstariji sačuvani spomen ilirskog irisa iz 4. veka pre Hrista nalazi se u botaničkoj enciklopediji Historia plantarum grčkog filozofa Teofrasta koji navodi kako iris najbolje uspeva kod Ilira.

Sa pojavom Slovena, iris dobija naziv po slovenskom bogu munje i gromova, Perunu, pa je tako danas zovemo perunika.

Naziv iris (grč. i lat. duga) potiče od grčke boginje – glasnice bogova Iride. Duga spaja nebo i zemlju, a prema legendi – tamo gde je duga dotakla tlo (kao i munja Peruna), izrasla je perunika.

Srbi, kao i drugi slovenski narodi, verovali su da perunika štiti od gromova. Svuda su je zato sadili da umilostivi Peruna da ne baca gromove na tlo. Perunika cveta u proleće, , u raznim bojama i sve do maja razgasljuje nas lepotom i mirisom i podseća na zaboravljeno predanje i bogove.

O.B

Vidi još…

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za besplatne tekstove
Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš