Ivan čaj je za Ruse – lek za sve. Smatraju ga za panaceu, dok se kod nas koristi tek za prostatu i uriranarne probleme. Rusi ga zovu ivan čaj ( Epilobium angustifolium ), ili koporski ( po oblasti gde ga je najviše bilo), Srbi – vrbica, vrbovica, kiprovina.
Rusi ivan čaj smatraju svojim nacionalni čajem koji je bio toliko važan da se oko njega isplela međunarodna intriga.
Ivan čaj je bio prvi internacionalni čaj na svetu koji je prešao granice i izvozio se u inostranstvo. Bio je toliko moćan da je u srednjovekovnoj Rusiji služio kao sredstvo plaćanja.
Početkom 19. veka ivan čaj je počeo da stiče izuzetnu popularnost u tadašnjem Ujedinjenom Kraljevstvu ( danas Velika Britanija). Birtanci su postali veliki poklonici koporskog čaja iz Carske Rusije koji je dospeo u sam vrh ruskih izvoznih proizvoda.
Moguće je da njegova popularnost bila toliko velika i zbog vere Britanaca da baš taj čaj može sve da izleči. Kada su granice bile zatvorene, Britancima je počelo da smeta što ivan čaj ne može da se uvozi normalnim kanalima nego samo švercerskim. Skočila mu je i cena i bio je preskup jer se svako ugrađivao u njegov transport.
Budući da su Britanci imali moćnu multinacionalnu kompaniju, jaču nego Gооgl danas, koja je nosila naziv Istočno indijska kompanija – odlučili su da pronađu na drugom kraju sveta drugi čaj kao zamenu za crni,ruski. Svet je bio njihov u kolonijalnom smislu i mogli su da ga traže – svuda.
Našli su ga na istoku.
Bila je to Cameliae sinensis. Biljka koja osušena liči na ruski crni, ali ima kofeina i potpuno je drugačijeg sastava.
Na posedima u Indiji, Kini, na Cejlonu počele su da niču ogromne plantaže odakle će u narednih pola veka crni čaj preplaviti svet i postati nezaobilazni ritual ne samo britanske svakodnevice već i svetske.
Kažu da većina Britanaca nije ni primetila da je jedan čaj zamenjen drugim.
Tako je nova vrsta crnog čaja potisnula koporski čaj.
Rusi i dan-danas negoduju zbog ove prevare i često znaju da istaknu da je istočni „crni čaj sa kofeinom koji izvlači kalcijum iz kostiju“. Sadrži i teofilin koji stimuliše receptore centralnog nervnog sistema.
Vrbovica mirisna ili mala mlečika kako se još kod nas zove, uglavnom, raste u Srbiji na višim nadmorskim visinama, na ivicama proređivanih šuma.
Ima predivan ljubičasti cvet i polja vrbovice izgledaju čarobno.
Vrbovica ima protivupalno dejstvo, ustanovljeno je da utiče na pojačanje libida i smanjenje umora, da stimuliše imunitet i da se bori protiv Alchajmerove bolesti.
Ukusna, lekovita, korisna, i bez sumnje, ako je Rusima lek za sve – pomoći će i nama.
D.D
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još:Lek od smrti ruskih monaha
