Zumbul ima toliko opojan miris da su neki narodi verovali da je veštičiji saveznik i da svakog omađija. Nema sumnje da ovaj cvet sa plavim miomirisnim zvonima utiče na ljude i njihova osećanja. Kažu i da najtvrđe srce pred njima poklekne, da najhladnija osoba na svetu pred njegovim opojnim mirisom otvara svoju dušu.
Zumbul je pravi cvet želje da se voli, želje da se bude voljen.
Zumbul u bukvalnom prevodu znači plava zvona, verovatno je dobio naziv zbog toga što je u to doba gajen samo plavi zumbul. Danas postoje i roze, i crvenkasti, i žuti, šatirani , lepeza raznih boja ali su svi – mirišljavi.
Mladost i zumbul
Tako opojnog mirisa i neodoljiv, mogao je imati vezu sa bogovima. Smatra se da se njegovo ime uplelo sa sudbinom grčkog pastira Endimiona u koga se zaljubila boginja Meseca – Selena. Lepi pastir je bio u večnom snu zbog čega je posedovao i večnu mladost i to sve zbog zumbula. Spavao je neprekidno a zaljubljena boginja silazila je svake noći k njemu da ga poljubi.
Irci i danas veruju u starinske priče koje su zumbul začarale vile zbog čega on može da opčini. U to nema sumnje, jer miris zumbula je takav da nema onih koji ostanu ravnodušni – neomađijani njegovim mirisom.
A Britanci veruju da je zumbul stvarno veštijči štićenik koji čak zvoni, i tako obaveštava veštice da je vreme da se okupe. Tada je opasno proći pored mesta gde raste zumbul jer će vas koštati ni manje ni više nego – duše.
Zumbul simboliše magiju, poniznost i trajnu ljubav.
Toliko je popularan u svetu da je dobio i svoj dan. Naime, 7. mart je proglašen Svetskim danom zumbula.
Zahvalan cvet
Zumbul je stigao u naše krajeve iz Male Azije. I pre dolaska Turaka, krasio je bašte naših predaka. Ali samo retke. Jer nije svako mogao da ga ima. Lukovice zumbula bile su veoma skupe, prave dragocenosti i samo najimućniji su mogli da ih kupe.
Za zumbul se vezuje mnogo predanja od kojih je možda najlepša ona da on predstavlja hrabrost da se uvek govori istina.
Neki dodaju zumbulu simboliku poniznosti zbog njegove oborene glavice. Ali to je više bliže stavu zahvalnosti.
Zumbul je upravo pokazao svoju lepotu i miris u srpskim baštama. Oni koji su njegove male lukovice posadili prošle jeseni, mogu sada da uživaju u njegovom opojnom mirisu. On se brzo širi i ne treba mu mnogo nege. Zapravo uopšte. Ne traži ni vodu, ni hranu. Dovoljno je lukovice uroniti u zemlju na dubini od 5 santimetara i one će se sledeće godine same umnožiti.
Kao i druge lukovice, uvek ga je bolje saditi na jesen, nego na proleće, jer tako imaju više vremena da se oporave od presađivanja.
Kada zumbul precveta, on jednostavno nestane iz naše bašte, dajući mesto i “reflektore” nekom drugom cvetu.
Bratislava Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
