Ruža je cvet koji je oduzvek bio simbol romanse, emocija, cvet srca i duše, cvet strasti.
Ružino ime na latinskom znači crveno, dok na perijskom reč gul označava cvet i vezuje se sa duhovnošću. Legenda kaže da je ruža nikla na mestu gde je rođena Afrodita, boginja ljubavi.
Dok su crvene ruže simbol strasti i emocija, bele ruže su simbol nevinosti, čistote, nežnosti i ljubavnih tajni. Jedno vreme u Evropi su belom ružom ukrašavana vrata ispovedaonice, a domaćice su ih stavljale na sto kada su žele da se izgovoreno nikada ne ponovi.
Smatra se da su prve ruže u Evropu stigle iz Persije u 16.veku. Nešto kasnije, u 18. veku stigla je iz Kine mirisna ruža čaj, za koju se smatra da cveta još od praistorije. Njen naziv je “ jasna svetlost posle kiše“. Od ove ruže nastali su hibridi, na hiljade njih. Prva ruža koja je dobijena ukrštanjem nazvana je “ francuska“ budući da je i nasatla u Francuskoj. Većinja ruža hibrida dobila je nazive po ljubavnicama i dvorskim damam s Napoleonovog dvora.n Napoleonova žena Žozefina obožavala je ružu i uvek je u ruci imala njen cvet.
Latice ruža koriste se u ishrani, mirišljave i slatke. Od njih se prave džemovi, sokovi, marmelade, i razjne dekoracije za spa centre.
Iako se zna da se na groblje nosi paran, a za poklon neparan broj cvetova, to pravilo ne važi u slučaju rođendana kada je dozvoljeno pokloniti onoliko cvetova koliko osoba ima godina. Znaju se i poruke: crvena ruža je znak ljubavi, ružičasta nežnih osećanja, bela nevinosti i vernosti. Postoji verovanje da je žuta znak ljubomore, ali to ne može biti ispravno jert – boja Sunca može samo da simbolizuje toplinu i život.
Pokatkad cveće može da prenese i neprijatnu poruku, ali i tada to obično čini nežnije od reči. Postoji tumačenje da ruža kojoj su pokidani listovi zajedno sa trnjem poručuje da je vezi kraj, dok je jedna žena svom dragom uputila istu poruku, ali tako što je odabrala najlepšu ružu u radnji, isekla i sebi ostavila pupoljak, a onda tražila da se stabljika sa trnjem zapakuje u luksuznu kutiju i pošalje na njegovu adresu.
Irina Perić
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
