Narcis je toliko bio zaljubljen u vlastitu lepotu da ga ni lepota devojaka nije privlačila. A one su čeznule za njim. Nimfa Eho se silno zaljubila i razbolela zbog neuzvraćene ljubavi da je bila na samrti. Bogovi su se sažalili na nju i pretvorili je u stenu.
U smrt zbog zaljubljenosti
Narcisovo odbijanje da voli druge je uvredilo boga ljubavi Erosa koji ga je prokleo da zavoli ono što mu je nedostižno. Od trenutka kada je ugledao svoj lik na površini jezera, samoljubivi Narcis je pokušavao da ga dodirne i poljubi. Tako se udavio.
Dok su ga nimfe pripremale za sahranu, Narcisovo telo se pretvorilo u beli, mirisni cvet.
Tako je narcis, jedan od vesnika proleća i sunca, dobio ime, po istoimenom mitološkom junaku jedinstvene psihologijhe i karaktera. Neverovatne lepote i opojnog mirisa, narcis je gospodar bašte. Ništa tako ne privlači pogled kao lepota ovog cveta.
Kratkotrajna lepota
Ali vrlo kratko, jer narcis cveta marta do maja, dajući nam time malo vremena da uživamo u njegovoj lepoti.
Ako želite narcis u bašti, valja ga saditi na jesen, može i u kombinaciji sa lalama i zumbulima jer su i one lukovice. Voli sunčana mesta, ne voli vetar i baru jer lukovice istrule u preterano vlažnoj zemlji.
Narcis može biti jednobojan ili dvobojan i tada uvek u kombinacijhi žuta i bela boja.
Ne trpi druge u vazi
Korisna je biljka jer sadrži materije koje teraju miševe i voluharice, veverice, srne i zečeve. Zato su naši stari sadili narcis pored ambara i šupa da ih čuva od miševa i drugih štetočina, ali i pored voćnjaka oko stabala da se zaštite od glodara.
Ovaj lepi cvet se u bašti sadi sa ostalim lukovicama, ali kada ga uberete, najbolje čim se pupoljak otvori – ne trpi druge. U vazama narcisi ne žele društvo. To pokazuje tako što ispušta otrovnu sluz koja vrlo brzo uništi i osuši drugo cveće.
Čak i otkinut, želi da se samo njemu divimo.
O.B.
