Možda je privlačan ali kukurek nam govori: samo gledaj, ne dodiruj. Ime je dobio od grčke reči hellein – ubiti i bora – jelo. Jasno je da je Helleborus odorus ili kukurek veoma otrovna biljka. Ako je pojedete – ubiće vas.
Nekada su ovu lepu biljku, koja se među prvima pojavljuje posle hladne zime, nagoveštavajući proleće, koristili u malim dozama za lečenje poremećaja psihičke prirode i za izbacivanje glista i drugih parazita.
U grčkoj mitologiji pominje se kao biljka kojom je Melampod izlečio ćerke kralja Tirinta – Preta. Legenda kaže da one nisu htele da poštuju običaje u čast boga Dionisa zbog čega ih je kaznio tako što im je dao kukurek koji im je oduzeo zdrav razum a one su zatim trčale gole po pašnjacima. Tu su srele pastira Melempoda koji ih je napojio mlekom svojih koza koje su jele kukurek. Tako ih je izlečio.
U znak zahvalnosti kralj mu je dao jednu od sestara za ženu i mnogo zemlje da umnoži svoje koze i uzgaja ih.
U evropskoj mitologiji, veštice i čarobnjaci koristili su kukurek za pravljenje masti koja bi ih učinila nevidljivim. Verovalo se i da pepeo ove biljke, bačen u vazduh, priziva vile.
Kukurek pripada porodici Ranunculaceae, a u narodu ga još nazivaju i kukurjak, kukorek.
Ima ga puno kod nas. Raste po livadama i iskrčenim šumama, a naročito u brdskim i planinskim krajevima. Pored crnog kukureka (Helleborus niger L.) sreću se i druge vrste: Helleborus odorus W.K., H multifidus Vis., H. atrorubens W.K., H. serbicus Adam. Svi su oni vrlo otrovni i ne treba ih dirati već im se samo diviti u prirodi. S druge strane ima brojnih recepata za lečenje raznih bolesti kukurekom, ali to rade samo dobro upućeni.
D.D
.
vidi još…
