Zova ( Sambucus nigra L.) je u srpskoj narodnoj medicini mitski cvet vila bez koga se nekada nije moglo.
Život srpskih porodica u minulom veku bio je nezamisliva bez zove. Od pamtiveka je ovaj mirišljavi cvet sastavni deo kućne apoteke svih balkanskih naroda. Zova se koristi kao lek protiv bolesti u grudima, prehlade, bronhitisa i velikog kašlja. Zova smiruje nerve i ublažava glavobolju , čisti želudac, bubrege i bešiku, uklanja nervozne srčane smetnje i otklanja nesanicu…
Ona je obožavani sok mnogih generacija. Ima ukus prošlosti, detinjstva i podseća na naše bake.
Cvetovi zove ili bobice koriste se za spremanje sirupa, pekmeza, sirćeta, pa čak i boja za kosu, a pohovan cvet je pravi specijalitet.
U prirodi zova se lako prepoznaje. U maju i junu kada cveta, ako je ne registrujete vizualno po belim cvetovima u obliku cvasti, sigurno ćete osetiti njen neodoljivi miris. Zova raste uz rubove šuma, ima je tamo gde ima vlage, na zapuštenim mestima, uz stare plotove i ograde…Može da izraste kao žbun ili kao stablo drveta čija visina ide i do pet metara.
Zovini cvetovi su složenog hemijskog sastava od alkoloida, etarskih ulja, biljnih šećera, smola, organskih kiselina i mineralnih soli.
Cvet se bere sa peteljkom i to pre nego što potpuno procveta, da se cvetići ne bi otresali tokom branja. Čim se obere zova mora da se pravilno ostavi da se suši: cvetovi okrenuti naopačke ili rasuti po čistom papiru. Suši se u hladu na dobro provetrenom mestu ili na promaji. Pravilno osušen cvet ima svetložutu boju.
Za razliku od cveta koji se bere tokom maja i juna, bobice zove dospevaju tek u septembru, kada su zrele. Bobice su crne boje, sadrže obilje vitasmina, šećera, organske kiseline, gorke materije i biljne boje.
Zova je jedna od naših najpoznatijih lekovitih biljaka. Naša narodna medicina nezamisliva je bez nje, ali i srpska narodna tradicija koja je zovu svrstala u sam vrh.U narodu se veruje da je zova čudotvorna biljka zbog čega su njene grane mesto gde se okupljaju vile. Zato je zova mitski cvet vila. A mi, ako volimo zovu, valja je i lično brati jer je to možda jedinstvena prilika da se zagledamo u grane i možda uočimo neku vilu,
B.Vukanović
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med muzika nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje čaj želudac
