Zova ( Sambucus nigra L.) je u srpskoj narodnoj medicini mitski cvet vila bez koga se nekada nije moglo.

Život srpskih porodica u minulom veku bio je nezamisliva bez zove. Od pamtiveka je ovaj mirišljavi cvet sastavni deo kućne apoteke svih balkanskih naroda. Zova se koristi kao lek protiv bolesti u grudima, prehlade, bronhitisa i velikog kašlja. Zova smiruje nerve i ublažava glavobolju , čisti želudac, bubrege i bešiku, uklanja nervozne srčane smetnje i otklanja nesanicu…

  Ona je obožavani sok mnogih generacija. Ima ukus prošlosti, detinjstva i podseća na naše bake.

 Cvetovi zove ili bobice koriste se za  spremanje sirupa, pekmeza, sirćeta, pa čak i boja za kosu, a pohovan cvet je pravi specijalitet.

U prirodi zova se lako prepoznaje. U maju i junu kada cveta, ako je ne registrujete vizualno po belim cvetovima u obliku cvasti, sigurno ćete osetiti njen neodoljivi miris. Zova raste uz rubove šuma, ima je tamo gde ima vlage, na zapuštenim  mestima, uz stare plotove i ograde…Može da izraste kao žbun ili kao stablo drveta čija visina  ide i do pet metara.

zova

Zovini cvetovi su složenog hemijskog sastava od alkoloida, etarskih ulja, biljnih šećera, smola, organskih kiselina i mineralnih soli.

  Cvet se bere sa peteljkom i to pre nego što potpuno procveta, da se cvetići ne bi otresali tokom branja. Čim se obere zova mora da se pravilno ostavi da se suši: cvetovi okrenuti naopačke ili rasuti po čistom papiru. Suši se u hladu na dobro provetrenom mestu ili na promaji. Pravilno osušen cvet ima svetložutu boju.

   Za razliku od cveta koji se bere tokom maja i juna, bobice  zove dospevaju tek u septembru, kada su zrele. Bobice su crne boje, sadrže obilje vitasmina, šećera, organske kiseline, gorke materije i biljne boje.

  Zova je jedna od naših najpoznatijih lekovitih biljaka. Naša narodna medicina nezamisliva je bez nje, ali i srpska narodna tradicija koja je zovu svrstala u sam vrh.U narodu se veruje da je zova čudotvorna biljka zbog čega su njene grane mesto gde se okupljaju vile. Zato je zova mitski cvet vila. A mi, ako volimo zovu, valja je i lično brati jer je to možda jedinstvena prilika da se zagledamo u grane i možda uočimo neku vilu,  

B.Vukanović

bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krompir krv lek lečenje manastir med more nemanjići otrov pluća rak reuma slikar srbija srce travar ulje umetnost vino voda zdravlje zglobovi želudac

Prijavi se za tekstove
oblakbeli.com
oblakbeli

Postani član našeg kluba