Kod mimoza se ne zna šta je zanosnije: miris ili izgled. Ali se zna da kad mimoza procveta – proleće je na pragu.
Kod nas, u Srbiji, nije procvetala jer su ovde akacije retke. Ne vole oštru kontinentalnu klimu i zimu, i samo uz mnogo truda mogu uspeti na pojedinim mestima. Ali rastu u susedstvu, na crnogorskom i hrvatskom primorju.
Raskošne krošnje božanskog drveta, koje je na jadransku obalu stiglo krajem 18. veka iz Australije, gde je samonikla biljka, otvorile su svoje nežne cvetiće, šireći neodoljiv miris duž jadranske obale.
U našoj bližoj okolini najviše ih ima u Boki kotorskoj: procenjuje se oko 5.000 stabala. Od oko 300 vrsta ove biljke koja pripada rodu akacije, u Boki se odomaćilo desetak vrsta. Najčešće uspeva srebrna mimoza (Acacia dealbata) i “ Sramežljiva mimoza„( Mimosa pudica) koja je dobila taj narodski naziv zbog neverovatne osobine da nakon dodira skupi svoje nežne cvetiće i da ih opet otvori tek za 15 do 20 minuta.
U narodu se zato često kaže da je neko nežan kao mimoza.
Iako je simbol nežnosti, Bokelji tvrde da mimoza voli – grubost.
Oni grančice mimoze nikada neće seći, jer vlada mišljenje da će ona bolje i brže rasti ako se grane kidaju.
Osim grubosti, mimoza voli i zalivanje da bi mogla da poraste do svoje gornje granice od 15 metara; voli toplu klimu, peskovito tlo i podnosi zimu ali samo umereno: do 3 stepena Celzijusovih. Sve ispod toga mimozi ne prija i ona će sigurno-uvenuti.
Kada mimosa stigne u vaš dom, budite pažljivi prema njoj, a ona će vas darivati mirisom. Grančice mimoze odrezati ukoso i staviti u mlaku vodu. Uveče ih prskalicom za cveće pokvasiti, i staviti u hladan deo kuće, ili stana. Tako može potrajati nekoliko nedelja.
Mimoza je korisna kao ljubavni stimulans. Aromatično ulje mimoze stimuliše lučenje endorfina (hormona sreće), koji nas čini opuštenim, osetljivim a ponekad i euforičnim. Miris šalje ljubavnu poruku, a koristi se i kao afrodizijak.
Kolonisti su je dugo upotrebljavali kao sredstvo za štavljenje kože, što objašnjava zašto se mimoza masovno uzgajala na plantažama u Australiji i Južnoj Americi.
„Praznik mimoze“ je manifestacija u slavu cveta koji krasi hercegnovsku opštinu u doba godine kada je ostatak Evrope prekriven snegom. Prvi put je održan 1969.godine i traje do danas.
Na festivalu Novljani, tradicionalno, za sve loše što se dešavalo, okrivljuju lutku koju zatim spaljuju.
Nina Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi jooš: Magnolija je jedno od najstarijih cveća
