Astragal vuneni bio najvažnija biljka Skita, naroda koji je vladao stepama Evroazije . Ratnici i vidari nosili su pod sedlom konja, uvek jednu biljku: Astragalus dasyanthus, ili kako su ga u narodu nazivali astragal vuneni zbog njegovih dlačica. Kod nas je poznat kao vunasti kozinac ( Astragalus dasyanthus Pall) i spada u zaštićenu vrstu. Služio im je da ratnik ozdravi i da podigne ponovo u sedlo onemoćalog starca.
Toliko je bio moćan njegov učinak. Smatran biljkom besmrtnosti i čudotvorcem jer je mogao da pobedi , verovali su, svaku, baš svaku bolest. Ali, Skiti su ljubomorno čuvali svoju tajnu besmrtnosti ne samo od drugih naroda, već i među sobom. Po cenu smrti, kažu istorijske hronike, bilo je zabranjeno da ovu biljku koriste žene i obični građani koji nisu bili ratnici. Bila je posebna, ali samo za ratnike.
Vremenom, tajna se širila i narodna tradicija evroazijskih naroda čuvala je i prenosila ovu tajnu koja je stigla do modernih ljudi.
Iz prošlosti ruske stepe, pod sedlom konja, astragal je tako stigao pravo u naše apoteke. I čini se da je ova neobična lepa biljka sa dlačicama koje podsećaju na vunu zbog čega je dobila naziv vuneni astragal – danas podjednako obožavana kao i nekada.
Razloga je više.
Prvo, mistiku pojačava činjenica da astragal ima moć da nakupi zlato. Da, pravo zlato.
Kako navodi Jurij Konstantinov, koji je napisao knjigu o astragalu, ova biljka ima osobenost da raste pored naslaga mangana i uranijumskih ruda, kojih ima tamo gde i zlata.
“ Astragal gravitira zlatu”, piše Konstantinov.
Ova činejnica nije dala mira alhemičarimae koji su uporno kroz istoriju koristili astragal u svojim tajnim eksperimentima, nadajući se da će im pomoći da stvore kamen mudrosti.
Druga neobična činjenica jeste da astragal, osim zlata u svom sastavu ima i ostale elemente iz Mendeljejeve periodične tablice elemenata. Ima gvožđa, aluminijuma, magnezijuma, kalcijuma, natrijuma, mangana, bora i mnogih drugih.
Otkrivena je i velika količina fosfora i silicijuma.
Šiming Fang, poznati kineski naučnik, navodi da vunasti cvet astragala sadrži veliku količinu organskih kiselina, tanina, eteričnih ulja, vitamina C i E i kumarina ali i selena, jer upravo astragal može da akumulira selen u sebi, koji se nalazi isključivo u zemljištu. Astragal se najčešće koristi u lečenju hipertenzije, oboljenja zglobova, psorijaze i bubrežne insuficijencije. Takođe, leči rane i smatra se prirodnim vazodilatatorom, diuretikom.
On je prava riznica elemenata koja mora dati blagodati ljudskom organizmu.
U svetu postoji, navodi Jurij Konstantinov, oko 1600 vrsta astragala čija su lekovita svojstva uključena u narodnu medicinu i tradiciju naroda koji žive na podneblju gde rastu vrste astragala. U Centralnoj Aziji raste oko 600 vrsta astragala i čak 350 je endemskih.
Gde ga ima
Astragal vunastog cveta raste u zoni šumsko-stepske Rusije (Volgograd, Kursk regije), u Ukrajini, Moldaviji, Aziji, ima ga i na Balkanu. Zbog dlačica koje nalikuju vuni, mnogi ga narodi nazivaju vuneni astragal. Može se naći u ravnici s gustim šikarama u Burjatiji i Irkutskoj regiji, u tundri, u šumama u kojima rastu kedar i ariš. Kod nas ga ima na jugu Srbije gde raste veoma retka podvrsta Astragalus illyricum ali i u Vojvodini . Takođe, raste i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori.
I ostali astragali imaju lekovita svojstva, ali se smatra da vuneni astragal zauzima prvo mesto na lestvici lekovitih astragala.
Vuneni astragal je biljka sunca. Ne podnosi vlagu i senku.
Cela je biljka lekovita, a neki autori navode da je najlekovitiji koren. Naučnik Lingfang Huang tvrdi da je najveća lekovita vrednost ove biljke koren koji se smatra najjačim prirodnim imunomodulatorom što navodi u svom naučnom radu. Takođe, on upozorava da ova vredna biljka nestaje i da je malo proučavana.
Koren astragala sakuplja se u kasnu jesen. Tada je njegov rast završen a nadzemni deo više ne uzima sokove od biljke. Koren se iseče, opere i stavi u sobnu temperaturu bez svetlosti, da se suši. Nadzemni deo, list i cvet, smatra se izuzetno lekovitim i bere se u leto. Listovi se beru do cvetanja, a cvet se sakuplja u vreme cvetanja. Astragal svojim korenom jača tlo i zato se bere pažljivo da se ne povredi koren, a to znači da se biljka zapravo makazama seče. Suši se polako, i drži u tegli. Rok upotrebe astragala je godinu dana.
Vuneni astragal ima veoma širok spektar delovanja na ljudski organizam. Autor knjige o astrgalu navodi da se koriste i koren i cvet i list za podizanje imuniteta, za bolesti srca, kod visokog pritiska, dijabetesa, kao sedativ, kao diuretik, za čišćenje jetre. Borac je protiv virusa i bakterija.
Slovi za moćnu biljku protiv starenja. U slučaju ovog poslednjeg, rađene su brojne studije, kako navodi Jurij Konstantinov, u kojima je potvrđen efekat usporavanja starenja i moć dovođenja u top nivo celog organizma.
Astragal ima još jednu moćnu alatku, on umiruje i snižava stres, što dovodi organizam u stanje blaženstva.
Najviše se, međutim u Evroaziji , poštuje njegovo antikancerogeno svojstvo. Mnogi travari na Kavkazu i u Centralnoj Aziji potvrđuju primere izlečenja obollih od ove bolesti. Posebno se često koristi za lečenje dobroćudnih tumora materice ili mioma. Kod zloćudnih tumora koristi se kod tumora jajnika, mlečnih žlezda, creva, želuca, jednjaka, grlića materice. Poštuju je jer ne dozvoljava skupljanje vode koja dovodi do otečenosti mozga.
Treba je uzimati pažljivo jer ume i da naudi. Posebno njegov sastojak fitosterol može da izazove alergiju.
О.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
