Otrovne biljke imamo u prirodi ali i u bašti. Ali šest najotrovnijih mogu da nas rastave od života za tili čas. Njihov otrov ubija kao i kobrin i treba ih zaobilaziti u širokom luku.

 U Srbiji raste oko 150 otrovnih samoniklih biljki ( bez gljiva i ukrasnih biljaka), ne tako opasnih kao šest opasnica, ali ipak otrovnih. Nije tako mnogo ako se zna da imamo oko 3200 vrsta, od čega je najveća  raznovrsnost zabeležena na Fruškoj gori(1400 vrsta) i Šar-planini(1300). Profesorka Vesna Kilibarda, načelnik Odeljenja za toksikološku hemiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja približava nam srpske otrovnice da bismo ih izbegavali.Po nepisanom pravilu, najotrovije su i najlepše, poput jedića koji je zanosne lepote.

Jedić

 Jedić (Aconitum napellus)- najotrovnija i najlepša. Pripada porodici ljutića (Ranunculaceae). Raste u planinskim predelima, po proplancima na obodima četinarskih šuma. Gaji se i kao ukrasna biljka. Pojedine vrste kao što je Aconitum toxicum subsp. toxicum, iščezle su iz Srbije (ili se mogu naći samo na Kopaoniku i Staroj planini), zbog čega su svrstane u grupu ugroženih vrsta. Jedić je veoma lepa biljka sa ljubičastim cvetovima. Cela biljka je veoma otrovna i ne liči ni na jednu od jestivih, pa ne postoji opasnost zamene. Sadrži alkaloid akonitin. Smrtna doza za čoveka je 3-6 mg. Mnogi je smatraju najotrovnijom biljkom Evrope. Bila je opisana i u antičkoj mitologiji, a vezuje se i za smrt Aristotela. Do trovanja može doći već pri branju, jer njen sok izaziva osip na koži. Ako dođe u dodir sa sluzokožom, nakon nekoliko minuta usta i ždrelo gube potpuni osećaj. Sledi mučnina, povraćanje i proliv. Bolesnik oseća hladnoću, telesna toplota opada, a nakon nekoliko sati slabi srčani rad i prestaje disanje.

Kozlac

 Kozlac (Arum maculatum) spada u otrovne biljke jer sadrži alkaloid aroin. Često raste blizu sremuša. Nikada ne treba brati sremuš i kozlac u isto vreme. Sremuš može da se koristi presan, dok je kozlac otrovan i tek kuvanjem gubi škodljive sastojke. Ukoliko se pojedu bobice (naročito deca), javljaju se bolovi i žarenje, a na kraju neosetljivost u ustima, jaka žeđ, smetnje pri gutanju, povraćanje, proliv, smetnje pri mokrenju, nepravilan rad srca, u najtežim slučajevima nastupa smrt pri očuvanoj svesti. 

Kopitnjak

 Kopitnjak (Asarum europeum) je veoma rasprostranjena, stalno zelena biljka u našim listopadnim šumama, sa tankim korenjem koje se puže, bubrežastim listovima koji imaju po jedan smeđi cvet. Lišće sadrži etarsko ulje sa asaronom (slično kamforu) koje deluje jako nadražajno na sluzokožu, stvarajući mehuriće, a paralitički na centralni nervni sistem. Izaziva povraćanje i jake bolove u želucu, proliv, oštećuje bubrege. U teškim slučajevima nastupa koma i smrt.

Kukuta

Kukuta (Conium maculatum)je prilično rasprostranjena u našoj zemlji. Zbog konina cela biljka ima jak miris na mišji urin. Ova biljka je ušla u istoriju kao otrov kojim su izvršavane smrtne kazne u staroj Grčkoj. Prema Platonovom opisu Sokratove smrti, on je otrovan kukutom. Najčešće trovanje nastaje ako se ova biljka zameni sa peršunom ili celerom. Osobine same biljke upozoravaju na opasnost: osim neprijatnog mirisa kukuta ima stabljiku na kojoj su smeđo-crvene pege. Najotrovnije je seme jer u njemu ima najviše konina i srodnih alkaloida. Ukoliko se unese u organizam, nakon nekoliko minuta nastaje utrnulost, poremećaj vida, paraliza, teško disanje i zbog paralize disanja- smrt.

Lovor višnja

 Prunus vrste –  Gorki badem, lovor višnja i druge Prunus vrste koje sadrže amigdalin i srodne cijanovodonične glikozide spadaju u otrovne biljke i veoma su opasne. Najpre dolazi do grebanja u grlu i mirisa gorkog badema. Zatim se javlja povraćanje, gušenje, osećaj straha, omamljenosti i lupanja srca. Disanje koje je u početku bilo ubrzano, usporava se, zenice se šire, svest se gubi i smrt dolazi u toku jednog sata.

Ricinus

Ricinus (Ricinus communis)- čiji otrov može da ubije brzo kao i otrov kobre! Najotrovnije je seme ricinusa( manje lišća) koje sadrži toksalbumin ricin, vrlo jak otrov. Velikoj toksičnosti ricina doprinosi njegova otpornost na proteinaze, enzime varenja digestivnog trakta, usled čega se nepromenjen resorbuje.  Zabeležena su brojna trovanja sa svega dva ili četiri semena. Javljaju se abdominalni bolovi, dehidratacija, cirkulatorni kolaps i smrt zbog anurije vezane za upalu bubrega. U medicini se koristi ricinusovo ulje da pospeši probavu. Ulje se dobija hladnim ceđenjem zrelog, oljuštenog semena, zatim se iskuvava da bi se odstranio toksični ricin.

Ništa manje opasna nije i Strychnos Nux vomica, koja raste od Indije do severne Australije. Čitava biljka je otrovna. Sadrži alkaloid, strihnin, koji se ubraja među najače poznate otrove zbog njegovog dejstva na centralni nervni sistem.

Vidi još: Medicina budućnosti

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš