Stigao je iz daleke prošlosti, pod sedlom divljih konja Skita,  koji su u galopu dizali  prašinu beskrajnim prostranstvom stepa. Taj misteriozan narod koji je vladao stepama Evroazije nosio je  sa sobom, pod sedlom konja, uvek jednu, isto tako misterioznu, biljku: astragal vuneni.

Služio im je da ratnik ozdravi i da podigne ponovo u sedlo onemoćalog starca.

 Toliko je bio moćan njegov učinak. Smatran biljkom besmrtnosti i čudotvorcem jer je mogao da pobedi , verovali su, svaku, baš svaku bolest. Ali, Skiti su ljubomorno čuvali svoju tajnu besmrtnosti ne samo od drugih naroda, već i među sobom. Po cenu smrti bilo je zabranjeno da ovu biljku koriste žene i obični građani koji nisu bil ratnici. Bila je posebna, ali samo za ratnike.

 Vremenom, tajna se širila i narodna tradicija evroazijskih naroda čuvala je i prenosila ovu tajnu koja je stigla do modernih ljudi.

  Iz prošlosti ruske stepe, pod sedlom konja, astragal je tako stigao pravo u naše apoteke. I kućne i državne. I čini se da je  ova neobična lepa biljka sa dlačicama  koje pdosećaju na vunu zbog čega je dobila natziv vuneni astragal – danas podjednako obožavana kao i nekada.

  Razloga je više.

 Prvo,   mistiku pojačava činjenica da astragal ima moć da nakupi zlato. Da, pravo zlato.

 Kako navodi Jurij Konstantinov, koji je napisao knjigu o  astragalu, ova biljka  ima osobenost da raste pored naslaga mangana u uranijumskih ruda, kojih ima tamo gde i zlata.

 “ Astragal gravitira zlatu”, piše Konstantinov, “ i  sposoban je da ga  nakupi 100 puta više zlata nego što ga ima u  tlu”.

  Ova činejnica nije dala mira alhemičarimae koji su uporno kroz  istoriju koristili astragal u svojim tajnim eksperimentima, nadajući se da će im poći za rukoda stvore kamen mudrosti.

 Drug neobična činjenica jeste da astragal,  osim zlata u svom sastavu ima i ostale elemente iz Mendeljejeve periodične tablice elemenata.  Ima gvožđa, aluminijuma, magnezijuma, kalcijuma, natrijuma, mangana, bora i mnogih drugih.

  Otkrivena je i velika količina  fosfora i silicijuma.

  On je prava riznica elemenata koja mora dati blagodati ljudskom organizmu.

 U svetu postoji, navodi  Jurij Konstantinov,  oko 1600  vrsta astragala čija su lekovita svostva uključena u narodne medicinu i tradiciju naroda  koji žive na podneblju gde rastu vrste astragala.  I ostali astragali imaju lekovita svojstva ali se smatra da  vuneni astragal zauzima prvo mesto na lestvici lekovitih astragala.

 Vuneni astragal raste u volgogradskoj oblasti, stavropoljskoj, u Ukrajini i Moladaviji.

  Raste na otvorenim mestima, u stepi, kulama i starim grobljima, p poljanama i rubovima  šuma. Ne podnosi vlagu i senku. Astragal je biljka sunca.

  Cela je biljka lekovita i korisna iako se smatra da je koren manje koristan za lečenje .Koren astragala sakuplja se u kasnu jesen. Tada je njegov rast završen a nadzemni deo više ne uzima sokove od biljke. Koren se iseče, opere i stavi u sobnu temperaturu bez svetlosti da se suši. 

  Nadzemni deo, list i cvet, samtra se izuzetno lekovitim i bere se u leto. Listovi se beru do cvetanja, a cvet se sakuplja u vreme cvetanja. Astragal svojim  korenom jača tlo i zato se bere pažljivo da se ne povredi koren, a to znači da se biljka zapravo makazama seče. Suši se  polako, i drži u tegli. Rok upotrebe astragala je godinu dana.

 Vuneni astragal ima veoma širok spektar delovanja na ljudski organizam. Autor knjige o astrgalu navodi da se koriste i koren i  cvet i list za podizanje  imuniteta, za bolesti srca,  kod visokog pritiska, dijabetesa, kao sedativ, kao diuretik, začišćenje jetre.

 Borac je protiv virusa i bakterija.

 Slovi za  biljku moćnu protiv starenja. U slučaju ovog poslednjeg, rađene su brojne studije, kako navodi  Jurij Konstantinov, u kojima je  potvrđen efekat usporavanja starenja i  moć dovođenja u top nivo celog  organizma.

  Astragalima još jednu moćnu alatku, on  umiruje i snižava stres, što dovodi organizam u stanje blaženstva.

 Najviše se, međutim u Rusiji, poštuje njegovo antikancerogeno svojstvo. Mnogi travari širom Rusije potvrđuju primere izlečenja obollih od ov bolesti. Posebno se često koristi za lečenje dobroćudnih tumora  materic ili mioma. Kod  zloćudnih tumora koristi se kod tumora jajnika, mlečnih žlezda, creva, želuca, jednjaka, grlića materice. Ova biljka ne dozvoljava skupljanje vode koja dovodi do otečenosti mozga.  

   O.B.

Gde raste

 Astragal vunastog cveta raste  u zoni šumsko-stepske Rusije (Volgograd, Kursk regije), u Ukrajini, Moldaviji.Rusi ga zovu Astragalus sherstistotsvetkovy ( vuneni) može se naći u ravnici s gustim šikarama u Burjatiji i Irkutskoj regiji, u tundri, u šumama u kojima rastu cedar i ariš.

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš