Zamislite osunčanu livadu po kojoj bezbrižno pasu ovce, zuje vredne pčelice i preleću ptice; zamislite usred te livade prirodno jezerce i čamac na njemu, u pozadini šumu koja miriše na život i zamislite usred svega toga – manastir i crkvu. To je čuveni manastir Kaona.
Zemaljsko i nebesko carstvo u jednom. Nije samo zbog te lepote iznutra i spolja poseban manastir Kaona, u blizini Šapca.
Jedan od najlepših manastira u Srbiji vezan je neraskidivim nitima za narod i srpsku istoriju i to za one njene najvažnije i najdramatičnije delove – koji se nikada ne zaboravljaju, kao što je Kosovska bitka.
Jedna legenda kaže da je manastir nastao posle krvave bitke 1389. godine u kojoj je izginuo cvet srpske države. Očajne žene koje nisu dočekale svoje junake, izgradile su manastir za pokoj njihovih duša, koji je, kažu, baš zbog toga takve i tolike lepote. Da slavi kosovske junake koji su od tada u carstvu nebeskom.
Tako lep, skladan, i savršen, opstao je do današnjih dana uprkos strašnim nevoljama.
– Rušen je i paljen, Turci su po vekovnoj tradiciji grebali freskama i ikonama oči, ali se dizao iz pepela – kaže iguman manastira Kaona, arhimandrit Filimon.
Po drugom predanju, njegov nastanak vezuje se za Miloša Obilića. Junaka koga je naorod najviše opevao, dao mu karakteristike nadljudskog bića i atribute zmaja. Toliko ga je voleo, poštovao i veličao njegovo junaštvo. Ali, pored toga, kako narodno predanje kazuje, Obilić je poštovan i zbog toga što je bio dobar brat.
Kada je bilo odlučeno da se dve vojske, srpska turska , sudare na Kosovu ravnom, sestre Miloša Obilića – Ikonija i Vida- želele su da krenu sa njim. Ali, brat ih je prevario i kada su zaspale, on je već bio daleko. Do njih je kasnije stigla samo tužna vest da je stradao na Kosovu a neutešne sestre, podigle su manastir.
Nord kazuje i drugo, slično predanje po kome su Miloš Obilić, i dve sestre, krenuli na Kosovo, da su se zaustavili , da je Ikonija otišla po vodu, donela je i rekla bratu da je videla konja neosledanog.
Miloš je to protumačio kao znak da se tu gradi manastir. Rerkao joj je: „Sestro, bogatstva imamo, gradi crkvu a kada se vratim sa Kosova, ja ću ti pomoći“.
Još jedno predanje govori narod u šabačkom kraju, koje je takođe vezano za Miloša Obilića i njegovu sestru, ali se ne kaže kako se ona zvala. Pre Kosovskog boja Miloš je hteo na sigurnom mestu da ostavi sestru. Miloš je živeo u selu podno Cera, pa je mesto gde je danas Kaona, izabrao da se podigne crkva i da tu smesti sestru. Neimarima je dao zadatak da sagrade tako lepu crkvu kao što je lepa njegova sestra.
Manastir Kaona je jedan od najlepših u Srbiji, i može se samo zamisliti koliko je Miloševa sestra bila lepa.
Ako bi se sagledavala istorija s početka i kraja, manastir Kaona bi bio u centru zbivanja. Mnogo važnih događaja dešavalo se oko njega i u njemu.
– Na mestu gde je danas manastir -kaže iguman Filimon – bila je prva bolnica u šabačkom kraju, kasarna, a nedaleko je i Stepa Stepanović komandovao Cerskom bitkom.
Pamti istorija svakakva čudesa ali je retko bivalo da su kaluđeri bili vojnici. Tokom Prvog srpskog ustanka bratstvo manastira borilo se ravnopravno sa srpskim vojnicima. Sam manstir je bio bolnica. U crkvi je čuvano oružje, služba se obavljala u jednoj od soba.
Opstala je lepota i duhovnost kroz istoriju ovog mnogo mnučenog manastira. Zbog svoje sudbine, manastir je posvećen nebeskom vojvodi arhanđelu Mihailu.
Vremenom postao je prvi manastir u Srbiji koji je dobio svoju krstionicu i pećinu koja predstavlja mesto Isusovog rođenja.
– Imamo prvu krstionicu koja je u obliku kruga – govori iguman Filimon. – Po ugledu na prve hrišćanske crkve koje su kružne. Ova naša krstionica je specifična po tome što je u nju ugrađen kamen koji je donet sa svih strana, jedan iz Hilandara, drugi iz Žiče i tako dalje. U njoj obavljamo krštenja kako treba. Krštenje je važan čin. Danas se ljudi formalno krste. Ali zaboravljaju da je to stupanje u svetu zajednicu. To nije privatni, individualan čin.
Manastir Kaona uređen je tako pedantno i marljivo da mogu da mu pozavide mnogi domaćini. Iguman Filimon i malo bratstvo monaha, baš su se potrudili da bude ne samo nebeski nego i zermaljski raj.
To znači mnogo truda i istrajnosti da se održavaju hektari i hektari livada koje se leti neprekidno kose, da se sakuplja med i brine o pčelama, da se bere voće i da se uz sve to prave domaći, manastirski proizvodi.
Pravi se kaonska ljuta rakija, slatka višnjevača, pa viljemovka, dunjevača, kaonska orahovača puna joda. Probali smo ovde kupinovo vino i voćni sirup od aronije. A za kući, poneli smo teglu meda, livadskog kaonskog i reči igumana Filimona: Bog je ljubav, Bog je svuda.
Izvor Slovo
Vidi još: Manastir Fenek
