Kosovska bitka bila se  na Vidovdan, u utorak, 15. juna 1389. godine, i to svaki školarac zna. Ali, iako je  najpoznatija bitka u istoriji srpskog naroda,  pojedinosti o celom toku, nažalost, ipak nisu poznate.

 Ne zna se, sasvim pozdano, kako navode brojni naši istoričari, ni kada je u stvari poginuo turski sultan Murat, što bi znatno pomoglo da se rekonstruiše sam tok borbe.

Ništa izvesno

 Ni sami srpski izvori ne slažu se međusobno. Naš najvažniji pisac, Konstantin Filozof kazuje da su jednog srskog plemuića, neki zavidnici, optužili kod kneza Lazara  da će mu učiniti neveru. Da dokaže da je veran, taj plemić,  kome je, prema kasnije upisanom tekstu, bilo ime Miloš, u zgodnom času pritrčao je Turcima, pretvarajući da hoće da se preda. Oni mu poverovaše  i dovedoše ga pred Murata. Miloš je tada hrabro isukao mač i sjurio ga u  Murata. Turci su Miloša Obilića sasekli odmah, na licu mesta.

 Drugi naš spomenik, Pohvala knezu Lazaru, pisan na samom početku 15. veka, saopštava da je Murat poginuo posle borbe. Narodno predanje, živo i razgranato, razvilo je verziju da je Miloš ubio Murata pre početka borbe. Iz drugih domaćih izvora znamo da on taj podvig nije uradio sam, nego da je imao i drugova. Jedno pismo bosanskog kralja Tvrtka pominje 12 plemića zaverenika, a narodna pesma dva Miloševa pobratima,  Milana Toplicu i Ivana Kosančića, dva, inače, kako navodi Ćorović, istorijski sasvim nepoznata imena.

 Ni o samom Milošu istorija ne zna nikakvih pojedinosti. Njegovo prezime, Kobilović i Kobilić, koje se od 18. veka menja u Obilić, uneli su, po narodnom predanju, tek pisci od druge polovine 15. veka.

 Turski izvori, međutim, govore o boju drugačije. Da ne bi izgledalo suviše lako, turski pisci, svi redom, prikazuju stvar tako da je Murat poginuo ili posle bitke ili malo pre njenog svršetka. Ubijen je na prevaru od jednog  srpskog, skrivenog zaverenika ili ranjenog borca,  dok je posmatrao ishod borbe, koja je već bila odlučena u tursku korist.

Presudio Bajazit

 O samom toku borbe zna se samo da su Srbi u početku napredovali  i da su potisli vojnike sultanova sina Jakuba. Vlatko Vuković sa Bosancima  imao je toliko uspeha u borbi da je dva puta slao svome kralju  vesti o hrišćanskoj pobedi.

 Dobro se držalo i krilo Vuka Brankovića. Pobedu u korist Turaka rešio je Bajazit, brz i odlučan, zbog čega je i prozvan  Ilderim ( munja), koji se svom snagom oborio na kneza Lazara. Glavna borba vodila se oko Mazgita i Gazi Mestana. Nije sigurno da li Muratovo turbe na Kosovu pokazuje  baš mesto njegove pogibije, ali je verovatno da je oko njega bila glavna snaga konjice.

 Knez Lazar borio se hrabro, ali turskom naletu nije odoleo. Ranjen, pao je u ruke Turcima, i bio posečen u odmazdi za Muratovu glavu.

 Spasili su se vojnici Vlatka Vukovića i Vuka Brankovića jer ih Turci nisu daleko gonili. Bajazitu je bilo preče da pogubi rođenog brata,  tobože kao kaznu zbog navodnog poraza, a zapravo  da ga isključi  iz trke za naslednika.

 Narodno predanje osudilo je nepravedno i teško Vuka Brankovića  kao da je on izdao Kosovo. On je, zna se, i pre i posle  Kosova bio protivnik Turaka i zalagao se sa veze sa Mađarima. Njemu je narodno predanje stavilo na teret i kasniji sukob njegovih sinova sa  Lazarevim  naslednikom Stefanom i jednu mnogo kasniju tuđu izdaju na Kosovu, a nije htelo da mu oprosti što  na Kosovu nije našao smrt uz tolike druge vitezove  kneza čestitoga.

tapiserija kosovske bitke u dvorcu šonanso na loari

 Pogibija oba vladara, dotle nečuvena u istoriji Balkana, i činjenica da Bajazit nije ostao u Srbiji, izazvala je utisak da  pobeda nije bila potpuna. Ni u dobro obaveštenim Mlecima do kraja juna još se nije znao ishod bitke.

Suptilno srpsko tkanje

U Francuskoj su zvona zvonila u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima. U dvorcu Šonanso na Loari, čuva se veličanstvena tapiserija s kraja 16. veka koja predstavlja Kosovsku bitku. Na komentaru koji se nalazi uz tapiseriju piše da je to Kosovska bitka iz 1389. godine, piše ko su učesnici bitke, ali i da je to najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. Piše još i to da je povodom te bitke, francuski kralj Karlo Šesti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hrišćanske vojske nad Turcima i da je lično otišao u Notr Dam na moleban tim povodom.

  Stravičan poraz je, nažalost, Srbija odmah osetila. Sa knezom Lazarom izginuo je  cvet moravskih junaka.

Ali, zašto je tako dubok trag ostavila Kosovska bitka na srpskiu narod? Zašto se i danas živo i sa brižljivo biranim emocijama govori o tome? Zašto godine i vekovi ništa ne mogu ovom događaju koji je živ, sa jasnim bojama kao da je bio nedavno?

Odgovor leži u prefinjenom moralnom tkanju koje je srpska nacija istkala u to doba. To suptilno tkanje traje do današnjih dana. Zbog čistote tog tkanja ni jedan događaj ni pre ni kasnije u srpskoj istoriji nije ostavio toliko dubok  i trajan utisak  kao kosovska katastrofa. Nijedan vladar  nije dobio toliko  slave i reči pohvale kao knez Lazar kome je monahinja Jefimija izvezla na samrtnom pokrovu  duboku molitvu i priznanje za učinjenu žrtvu.

Nema ništa lepše, moralnije i emotivnije od epike kosovskog boja. Kada se uporedi sa drugim događajima kod drugih naroda, shvata se dubina događaja.

  Ilijada je, recimo, velika po svom epskom okviru i herojima – bogovima ali je njen osnovni motiv otimačina, uvređeno samoljublje i prevara.  U najstarijem germanskom epu, Sagi o Nibelunzima, polazna tačka je osveta. U Mahabharati je to besmisleni rat među saplemenicima za koji se nema snage da se prekine.

U Boju na Kosovu, osnovni motiv je moral, svesna žrtva i dužnost prema otadžbini. Ispravnost odluka, namera i dela. Te osobine vode kosovski boj u besmrtnost. Lepotom morala kosovskih junaka  koji su svesno podneli žrtvu odgajane su u Srbiji mnoge generacije. Kosovska etika i epika postala je jedna vrsta nacionalnog jevanđelja. Zbog motiva da “ Krstu služiš a Milošem živiš” i zbog veličanstvenih pravednih ciljeva Kosovski boj je i danas tako tako snačan i blizak našem srcu. Kosovski junaci poginuli su da bi zauvek bili – živi. I žive dok god ima srca u srpskom narodu.

Nebojša Đorđević

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com