Manastir Lešje, kod Paraćina, čuva dve svete relikvije

Manastir Lešje je pravoslavna bajka pod oblakom. Svetli iz daleka krst na brdu iznad ovog čuvenog po lepoti manastira, na desetom kilometru od Paraćina, ukazujući da se tu, pod njegovom zaštitom, čuvaju svete stvari. U manastiru se nalazi čestica krsta na kome je stradao Isus Hrist i deo mošti kneza Lazara Hrebeljanovića. Sveti ostaci našeg časnog kneza ugrađeni su u trpezu kao znak posebne milosti jer je knez Lazar odlučio da se u njegovo vreme zapušteni manastir vrati ktitorskoj familiji, omogućujući mu – novi život.

Manastir Lešje, od čije lepote danas zastaje dah, podigao je srpski vlastelin na dvoru Nemanjića, župan Vukoslav sa sinovima Držmanom i Crepom, 1360. godine. Oni su dali da se na njihovom posedu podigne Bogorodičina crkva, koju su zatim poklonili manastiru Hilandaru.
Daleko od očiju, daleko od srca, kaže narod. Manastir, nazvan po leskovoj šumi, vremenom je bivao sve zapušteniji i zapušteniji, pa su se potomci Vukoslava obratili za pomoć knezu Lazaru I caru Urošu, koji su odlučili da se metoh vrati ktitorskoj familiji koja će o njemu brinuti.
Ubrzo, imanje je procvetalo, manastir je okupio mnogobrojno bratstvo koje se sa prodiranjem Turaka na Balkan slivalo kao reka u Lešje. Starac Dionisije, unuk župana Vukoslava, vodio je manastir veoma uspešno narednih 50 godina.
Hilandarska riznica i ruski arhivi ( državni muzej u Moskvi) čuvaju podatke koji kazuju da je manastir sve do 15. veka plaćao harač Osmanlijama i da je bio „ u životu“. Onda nestaje sa istorijske scene, kao da je u zemlju propao, nema mu ni traga ni glasa. Kao i tolike kulturne, verske i istorijske vrednosti koje je preplavila i uništila netrpeljivost islamske kulture.

manastir lešje pravoslavna svetinja čuva dve relikvije

-Posle Prvog svetskog rata, zabeleženo je da nisu mogli da se pronađu temelji crkve – govori iguman Jovan.- Temelje je, ipak, pronašao Živan Marković koji se zavetovao da će ako se živ vrati kući iz zarobljeništva u koje je dopao tokom Prvog svetskog rata, podići crkvu u slavu Boga. Ni on nije znao gde su temelji stare crkve iz Lazareve Srbije, dok mu se u snu nije javila Bogorodica. Živan je našao temelje, sledeći njena uputstva, i tu sagradio malu kamenu crkvu.
Ni te crkve danas više nema.
Vremenom, kada je crkva posvećena Bogoorodici postala tesna za brojne vernike, turiste, izgrađene su još dve. Jedna posvećena Svetom Jovanu Bogoslovu, druga crkva Svetih Besrebrenika.
Građevina, po građevina, manastir Lešje je postao prava arhitektonska lepota. Na trenutak putnik namernik pomisli da je reč o ruskoj crkvi, jer arhitektonski vuče na rusku crkvenu arhiekturu, ali reći će nam monahinje da je njihov duhovnik Jovan rusofil i da zbog toga ima dosta primesa ruske arhitekture kojoj je naginjao. Opet, iguman će reći da u arhitekturi ima svega po malo, i grčkog, ruskog i moravskog stila. Da lepota bude potpuna tu su i dva izvora vode, za koje se veruje da su lekoviti.

U svakom slučaju, manastir Lešje drevna je i originalna tačka na mapi verskog turizma, koja se ne zaobilazi jer treba videti čudo pod oblacima, osetiti energiju mesta koje čuva sećanje na slavnu srpsku istoriju i izmoliti ispunjenje želje.
Ali da bi se to dogodilo, morate se pripremiti za dolazak u manastir Lešje. Ovde ne možete ući kao da ste pošli u samoposlugu, u šortcu, miniću i papučama. Pravila se znaju, duge suknje, i marame, za muškarce duge pantalone, a sestrinstvo vam obećava i – duge molitve i obrede. Još kažu,ako stre naumili da se krstite, setite se da se u ovom kraju kaže da se ne računa da je neko kršten ako to nije u hladnoj izvorskoj vodi, koja za celi život krepi i ozdravljuje i daje život pravednika.

Dijana Dimitrovska, Slovo