Manastir Bukovo i njegovi vredni monasi spasili su čuvenu krajinsku i hajdučku lozu, crnu tamjaniku, od zaborava. I to u pravi čas kada je slavna loza, opevana u mnogim pesmana, koja daje prvoklasno vino i rakiju – gotovo nestala sa mape Srbije.
Zaborav je crnu tamjaniku čvrsto uhvatio u zagralj, kada su monasi manastira Bukovo, kraj Negotina, odlučili da je spasu. Tužni što crna tamjanika koja je bila simbol Timočke krajine, nestaje sa istorijske scene, oni su 2008. godine zasadili crnu tamjaniku od iste loze koja je u tom kraju vekovima uzgajana.
-Odvajkada se u ovom kraju pravilo dobro vino – kaže nam iguman manastira Bukovo, Kozma.- Manastir i loza su u svim prerviranjima kroz vekove ponovo nicali iz pepela. Posle rata, manastiru je bila oduzeta imovina i vinogradi. Vinogradi sa crnom tamjanikom su pripali poljoprivrednoj školi koja je tu osnovana i koja je nastavila da gaji ovu sortu. Njihovom dobrotom dobili smo sadnice crne tamjanike, rzamnožili ih i posadili na dva hektara vinograd. Crna tamjanika naših predaka – sada živi.
Rad je dar od Boga, kažu monasi manastira Bukovo i to potvrđuju dodatnim uposlenjem. Manastir Bukovo ima radionice u kojima se prave vrhunske ikone, med i proizvodi od njega i šije crkvena odežda ( iako je muški manastir).
Vino koje je pio Hajduk Veljko i ustanici Krajine toliko je spcifičnog ukusa da se ne zaboravlja. Ono nije poluslatko ili slatko, kako se pravi obična tamjanika, već monasi prave suvo ili polusuvo vino. Meša se u čaši miris ruža i bosiljka, i daje jedinstvena nota koju nepca dugo pamte.
Vredne ruke monaške sačuvale su od zaborava ovu specifičnu muskatnu lozu, retku ne samo u Srbiji, nego i u svetu.
– Crna tamjanika je posebna sorta koju je veoma teško uzgojiti zbog problema sa cvetanjem – govori nam iguman Kozma. – Kod nas u Srbiji, ove retke sorte ima još gazdinstvo Malča, pored Niša koje je uzgaja na nekoliko hektara. Moguće je da ima manjih zasada po Srbiji, ali to je beznačajno.
Retka je crna tamjanika i u svetu. Ima je, kažu, tek u Italiji i Portugalu, možda retko u Francuskoj jer je filoksera krajem 19. veka potamanila zasade.
Ali drevna crna tamjanika raste i buja na brdu Bukovici, koje je, kaže iguman Kozma, na istoj geografskoj širini kao i francuski Bordo.
Ima krajina i brdo Bukovica fantastične uslove za vino: mnogo sunčanih dana, zavetrinu, ušuškanost, posebnost klimatsku specifičnost.
– Izvozimo sada crnu tamjaniku i rakiju koju od nje takođe pravimo, u Australiju, Švajcarsku, Italiju – kaže iguman Kozma.
Ne može da prođe nijedan sajam retkih vina u Evropi a da posebnu pozivnicu ne dobiju manastir Bukovo. Poštovani zbog kvaliteta vina ( i rakije), zbog neobične note i retke sorte njihovo vina rado su viđeni na trpezama širom Evrope.
Pamti se ovo neobično i retko vino, baš kao i sam manastir koji izgleda kao da ste u Italiji. Po jednom predanju manastir je zadužbina kralja Milutina iz 13. Veka, po drugom sveti Nikodim Tismanski, podvižavajući se u tom kraju, podiže manastir Bukovo i Vratnu i Manastiricu, sredinom 14. veka. Po trećoj verziji, ktitor je neko od vlastele Timočke Krajine koja ga je podigla u 15.veku.
Manastir i crna tamjanika delili su kroz nemirne vekove istu sudbinu: paljeni, gušeni, zatirani preživeli su do današnjih dana. Na radost pokolenja.
autor:Dijana Dimitrovska, izvor:Slovo
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
