Ima jedno predanje  koje kazuje da je pored današnjeg manastira Moštanica tekla reka preko koje je bilo  44 mostića od bukovih debala. Tih mostića danas više nema, ostao je samo jedan kao podsetnik odakle ime za reku i za sam manastir (Most – Moštanica), sagrađen pored nje od lepog belog tesanog kamena.

 Od nastanka predanja do danas promenilo se štošta, pa i bukve koje su nestale i umesto njih nikle lipe koje leti šire zanosni miris po čitavom kraju.

  Ne zna se kada je tačno sagrađena bela crkva  Svetog Arhanđela Mihaila, ali se zna da je veoma stara. Manastir Moštanica, kod Bosanske Dubice   prvi put se pominje 1579. godine u Otačniku, spisu koji se danas nalazi u Hilandaru.  U njemu se navodi da je knjiga pisana navedene godine u“hramu svetog arhanđela Mihaila u Manastiru zvanom Moštanica, u vrijeme igumana Grigorija jeromonaha.”

Mučenik i manastir

Kao i ljudima i  manastirima je najteže bilo na granici ( Otomanskog i Austrijskog carstva). Manastir Moštanica je čak devet puta bio spaljivan i obnavljan.

 U tom zlu bilo je i poneko dobro, jer su monasi osnivali druge manastire.  U jednom od brojnih turskih napada na crkvu,  monasi su tako izbegli i osnovali  manastir Komogovinu , između Petrinje i Kostajnice, Lepavinu kod Bjelovara , gde je 1734. godine započeta gradnja lepavinske crkve.

   U silnom uništavanju i zulumu, manastir je dao i mnogo mučenika, koji danas „ozdravljuju“ narod.

   Sveti Teodor  ( Sladić),  rodom iz sela Kuruzara pod Kozarom, uhvaćen je i sa oko 150 Krajišnika mučen i spaljen kod manastira 1788. godine. Od njegovih mošti sačuvana je ruka koja se danas nalazi  u manastiru Komogovina.

Mučenici heroji

  Mučenik postade i sveti đakon Avakum. Rođen je 1794. u Knešpolju, blizu manastira Moštanice. Kršteno ime – Lepoje. U ranoj mladosti napustio je dom i predao se duhovnom životu u manastiru Moštanica. Kod duhovnika Genadija, gde se i  monaši.

   Posle bune 1809. godine, koju su Turci ugušili krvavo, monasi napuštaju Moštanicu. Iguman Genadije, sa sinom Stojanom, đakonom Avakumom i njegovom majkom,  odlazi u manastir Trnovo, kod igumana Pajsija. U vreme Hadži – Prodanove bune 1814. godine  iguman  Genadije aktivno učestvuje. Kada je buna ugušena,  Turci su uhvatili Hadži – Prodana i njegovu porodicu, igumana Pajsija, đakona Avakuma i Stojana i okovane ih odveli u Čačak, a zatim u Beograd.

   Iguman Pajsije, zajedno sa više stotina Srba, nabijen je na kolac kod Stambol – Kapije u Beogradu. Genadiju, Avakumu i Stojanu je ponuđeno da se poturče, ili da budu  nabijeni na kolac. Genadije i Stojan su prihvatili promenu vere ali su se  kasnije vratili u pravoslavlje.

   Đakon Avakum je odbio da se poturči. Dok su ga Turci vodili na  gubilište,  pevao je:

„ Nema vere bolje od hrišćanske!

Srb je Hristov, raduje se smrti;

Strašni Božji sud i vas Turke čeka!“

 Mati ga je pratila i preklinjala svojim mlekom da se poturči, ali Avakum se nije dao pokolebati.

  Na stratištu, Turci mu ponovo ponudili da se poturči, a on ih pita:

  „Umiru li Turci?“

„Umiru“, odgovoriše.“ Onda je svejedno, što pre umrem, manje mi je greha“.

   Kažu da su se Turci sažalili na Avakuma i srce mu proboli nožem, da se ne bi dugo mučio. Onda su ga već mrtvog nabili na kolac.

  Pola veka kasnije, 1858. godine, kao odmazdu za knežopoljsku bunu Petra Popovića Pecije, Turci ponovo pale manastir. Uz manastirsku crkvu i danas stoji bista ovog ustanika. Monah Kirilo Hadžić, koji nam je ostavio zapis o ovom stradanju, obnovio je Moštanicu osmi put.

   Poslednji, deveti put obnovljena je nakon nemačkog bombardovanja, kažu monasi  i, hvala Bogu, još se drži.

   Dijana Dimitrovska

Slovo

bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crna gora cvet depresija dijabetes energija fitoterapeut hrana jaja jetra karcinom knez lazar kosa koža lek lepota lečenje limun manastir med melem more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje zglobovi

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi