Mihail Viktorovič Gordjejev gleda na čoveka kao na biće koje je nerazdvojivo od svoje okoline i hrane koju jede. Najpoznatiji fitoterapeut Baškir, iz grada Ufe, prestonice ruske republike Baškotorostana, koje se nekada nazivala “ Velika Hungrija” jer je bila zavičaj današnjeg mađarskog naroda, svakog se proleća sprema na veliku akciju.
On će u svom kampu na padinama južnog Urala , sa dobrovoljcima volonterima započeti sakupljanje moćno lekovitog soka od breze.
Čini se da nijedna narod ne poštuje toliko brezu kao Rusi. Ona im služi kao lek i kao jelo i kao ogrev, material za pokućstvo i kao drvo za dušu koje treperi nežno svojim listićima I uspavljuje decu.
Breza se u Rusiji koristi od pamtiveka a njen lekoviti sok sakuplja se na proleće, kada se i ova bela lepotica probudi iz zimskog sna i započne da luči sokove koji krepe. Baškirski narod kome pripada Gordjejev, brezu sakuplja tradicionalno, kao i “ ostatak” Rusije kojoj ovaj turkmenski pripada još od 16. Veka, kada se baškirski narod odazvao pozivu Ivana Groznog da se prisajedini Rusiji, pošto su dobili garanciju da će imati lokalnu vlast, muslimansku veru i zemlju.
Znajući za neverovatnu sposobnost breze da leči i okrepi, sam Gordjejev godinama organizuje prolećni kamp pokazujući volonterima( koje plaća) kako se uzima sok od breze ali istvoremeno gajeći nadu da će se više ljudi zainteresovati za fitoterapiju. Baš kao što se i on zainteresovao, davno, kada je upoznao travara Rimu Ahmedovog.
Zapravo, kako će sam reći, Rima mu je promenio život iz korena. Otvorio mu je svet biljaka u koji se Gordeev nepovratno zaputio. Danas najpoznatiji baškirski fitoterapeut i predsdnik esnafske organizacije koja okuplja brojne travare i biljobere, podučava posebno mlade da razlikuju biljke, da ih beru i još ih za pristojne sume od njih otkupljuje.
Od maja će u njegovom kampu spavti u šatorima i jesti u poljskoj kuhinji dvadesetak biljobera. Dok ne procvetaju druge lekovite biljke, oni će salkupljati brezine darove.
Sok od breze koji je neverovatno lekovit sakuplja se tako što se kora breze probuši, stavi se cevčica i kap po kap dragocnog soka kaplje u posudu.
Sok od breze se dobija samo jednom u godini, na proleće i samo tada se može piti svež.
-Veliko stablo breze – kaže Gordjejev – može dati oko tri litra odličnog soka. Mlade breze ne treba dirati. One ne daju dobar sok. Nisu spremne za davanje soka dok ne postanu veliko, lepo drvo.
Neverovatno je zdrav sok od breze. Sveži sok detoksikuje organizam. Ubrzava metabolizam I izbacuje sver nepotrebne stvari iz ljudskog organizma. Posebno je pogo dan za čišćenje bubrega i jetre jer neutrališe efikasno sav otpad i filtrira ga kroz urinarni trakt.
Debeljuce koje piju sok od breze, to više neće biti. On je najbolji borac protiv viška kilograma i veoma dobar prijatelj, ako ne i najbolji – želucu.
Sok od breze vole sportisti. S razlogom. Deluje kao infuzija koja “ daje krila”.
-Ne treba zaboraviti – kaže Mihail Viktorovič Gordjejev – učinak soka od breze na naše devojke. Možda su baš zbog njega tako lepe.
Brezina voda se koristi za umivanje i čišćenje lica koje posle nje bude čisto, bez npravilnosti, glatko i nežno.
Drvo breze (lat. betula pendula) prirodno dnevno filtrira više od 100 litara vode kroz svoj koren i upija mnoge minerale i hranjive sastojke koje naše telo divno apsorbuje.
Njegov sok je slatkast, bez šećera. Izuzetno pogodan za dijabetičare. Gordjejev kaže da dijabetičari mogu ostanu bez svoje bolesti ako redovno čiste organizam sokom od breze.
U nurimanovskom okrugu, u travarevom kampu, danju se sakuplja spok od breze, uveče slušaju Mihailova predavanja o lekovotom bilju.
Tu se mogu čuti neverovatne stvari poput one da ljudi sa pankreatitisom treba da žvaću masne stvari.
Iako doktori kategorički zabranjuju masna i slana jela obolelima od pankreatita,Gordjejev će im reći da se ogluše.
– Paradoksalno je da kod pankreatitisa ako žvaćete masnu slaninu i ispljunete je zatim, započinje izlučivanje žuči bez upotrebe lekova- kaže travar koji za lečenje bolesti pankreasda predlaže masnoću.
Inače, celo učenje Gordjejeva sastoji se u ovakvim paradoksima. Oni su nastali kao rezultat dobrog poznavanja ljudskog mehanizma i uticaja trava na njega.
Mihail Viktorovič Gordjejev ne veruje u bolesti. On smatra da je gospod Bog svakome od nas dao neku karakternu osobinu od koje nastaje bolest.
– Dao nam je osobine, ne samu bolest – kaže on.- Ali, i za svaku karakternu osobinu postoji trava. Jedna je trava od sumnje, druga je od strepnje, treća za samopouzdanje, četvrta za hrabrost…I tako, koliko osobina – toliko trava.
Gordjejev nas uči da je čovek rođen da bi bio srećan.
– Čovek je rođen za radost – kaže on. -I biljke nam pomažu ne toliko da budemo zdravi već da budemo srećni i radosni.
O.B:
Vidi još: Šest moćnih trava uralske travarke