Rak pobeđuju, u velikom procentu, dve biljke koije svi poznajemo: kora breze, preciznije betulin iz breze i čaga, gljiva koja raste na brezi. Ova dva leka – bore se protiv malignih tumora najupornije od svih poznatih lekova iz prirode.
Ruski travar iz Letonije Artur Tereško nije jedini koji ovo tvrdi. Odavno su poznata lekovita svojstva čage, gljive koja je postala popularna posle činjenice da se Aleksandar Solženjicin izlečio od raka upravo koristeći gljivu čagu, što je i opisao u romanu „ Odeljenje za rak“ za koji je ( zajedno sa romanom “ U prvom krugu”) dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Poslednjih godina, instituti za hemiju pokušavaju da izoluju betulin iz kore breze, poput uzbekistanskog medicinskog instituta, ili onog u Rigi i Moskvi, ali i drugim institutima po svetu, jer se ispostavilo da je betulinska kiselina ima jak uticaj na maligne ćelije, kaže Tereško.
Uz pomoć betulinske kiseline uspešno se leče herpes, hepatitis C i B.
– U Letoniji se na Institutu za hemiju drveća rade velike studije o izolaciji betulina iz kore breze I ja sarađujem sa njima. Moj san je da ovaj osvedočeni i efikasan prirodan lek uvedem u medicinsku praksu – navodi fitoterapeut.
Za jačanje imuniteta
Kolekcija trava za jačanje imunološkog sistema su: lišće maline, matičnjak, ehinaceja, lipa, ivan čaj.
Betulinska kiselina iz obe ove biljke glavna je nada i za lečenje AIDS-a, a primena bi, bez sumnje, mogla da se pronađe i kod mnogih drugih bolesti.
– Lično, svakome ko oboli od karcinoma preporučujem da potraži pomoć ove dve biljke – kaže Tereško. – Lako ih je naći jer rastu na gotovo svim meridijanima.
Čaga je biljka koja raste na brezi. Osim onkoloških moći čaga pomaže kod gastritisa i upale želuca.
Breza, s druge strane, leči niz bolesti, giht, reumu, upalu bubrega, bešike…
Zajedno, deluju moćno zbog čega se i zvanična medicina okreće njihovim sastojcima.
Letonski fitoterapeut, izuzetno popularan ne samo u svoj zemlji, već i u Poljskoj, Belorusiji, Letoniji, Češkoj, Rusiji, radio je godinama kao lekar na poliklinici u gradu Cesisu, u Letoniji. Iako je završio medicinu uvek ga je zanimala fitoterapija, od roditeljaje nasledio gomilu recepata koje je najpre sam isprobao, a zatim počeo da ih preporučuje svojim pacijentima.
– Išao bih u obilazak pacijenata i govorio, skuvaj ovo ili ono i popij, biće ti lakše – kaže Tereško.- Vremenom, sasvim sam se preorijentisao na biljke.
Ostavio je medicinu i postao „zeleni doktor“. Otvorio je malu proizvodnju na perifiriji gada, gde je pozvao stanovnike da se priključe i zarađuju na zajedničkom planu. On i njegova porodica i brojni berači, sakupljali su biljke, sušili ih, pakovali i – posao je krenuo.
Ali, kada ga neko pita za savet, Tereško će ga prvo uputiti u šumu, da sam pronađe biljku. Mnogo je mesta na kojima mogu da se sakupljaju zdrave biljke, a za zdravlje je neprocenjiva dobrobit.
– Svako na kraju leta može da sakupi plodove gloga i šipurka – savetuje Tereško. – Bobice su bogate vitaminom C i P, karotenom i raznim mikroelementima. Ubacite ih sveže ili osušene u termos sa vodom, ne toplijom od 60 stepeni Celzijusovih i napitak zdravlja je spreman. Kad sami berete, bićete u aktivnoj šetnji, udisaćete svež vazduh i bićete u kontaktu sa prirodom, što će doprineti zdravlju. Možete da uberete i crvene grančice šumskih malina. Spremaju se tako što se kuvaju oko pet minuta. Dobije se slatkast, zdrav napitak pun salicilne kiseline koja je prirordni antibiotik. To je ujedno i prvi lek protiv prehlade
Za bubrege
Za ublažavanje upala bubrega, edema, i uopšte za jačanje bubrega, predlaže bobice kleke, plave, dvogodišnje.
Ako nas je virus zahvatio, savetuje „zeleni doktor“, onda se koristi islandska mahovina koja sadrži usničnu kiselinu koja ubija patogene mikrobe. Priprema se tako što se prokuva u vodi oko 60 stepeni Celzijusovij i ostavi preko noći da odstoji.
Ujutru se dobija piće sa prijatnim ukusom i mirisom koje savršeno jača organizam i odstranjuje bolesti.
Sve što drugom savetuje,Tereško je sam primenio na sebi. Čak i obične stvari, ne samo lekovite napitke.
– U životu je poenta da se ne razbolite – kaže Artur Tereško. – Ja sam živeo blizu šume i nacionalnog parka i svakog dana sam počeo da pešačim po pet kilometara i to brzog, žustrog hoda. Tako sam uvideo da je aktivna šetnja na svežem vazduhu idealna zaštita od svih bolesti. I dan-danas šetam i nisam bolestan.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dunav energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
