Prvi hibridl na svetu napravili su – ko bi durigi – Japanci. Stvorila ga je Toyota, a nazvan je „prius“.
Pre toga bilo je pokušaja da se napravi hibridni automobil ali prvi hibrid nije stvoren. Ferdinand Porche tada mladi inženjer u kompaniji Jacob Lohner Co. 1890. godine konstruisao je prvi hibrid na benzin i na električni pogon. Ovi automobili su imali pogon ili na benzin ili na električnu energiju, dakle, nisu radili istovremeno.
Sto godina kasnije, tačnije 1993. godine Toyota je konstruisala automobil sa niskim emisijama CO2. Bio je to četvorotočkaš za čistiju budućnost, budući da su gradovi postali primetno zagađeni.
I ovaj novitet u svetu automobila imao je benzinsko-električni pogon kao i Poršeov. Do tada mnogi konstruktori su se svim silama trudili da iskoriste dva izvora energije za pogon u istom automobilu. Ali nije im baš išlo od ruke. Sve dok “prius” nije ugledao svetlo dana – 1997. godine. Posle četiri godine ispitivanja i testiranja “ prius” je dobio svoj serijski broj i počeo da se prodaje.
Prva generacija ekološkog hibrida dizajnirana je vedro, budući da su dizajneri bili iz Kalifornije “ suncem okupane”. Auto je imao visoko izvučenu liniju krova, izražajne bočne linije i nizak koeficijent otpora vazduha .
Ispod karoserije male limuzine nalazio se novorazvijeni hibridni sistem sastavljen od efikasnog VVT-i 1,5-litarskog benzinskog motora i elektromotora. Taj pogonski paket stizao je u paru sa generatorom i snažnim nikl-metal-hidridnim baterijama, praktično postavljenim iza zadnjeg sedišta.
Imao je štedišu za gorivo. Moglo je da se upravlja snagom motora i elektromotora sa ciljem što udobnije i efikasnije vožnje, ali je imao i mogućnost isključivanja benzinskog motora kada je vozilo zaustavljeno, na semaforu, recimo.
Najveća novina bilo regenerativnog kočenja: gde se kinetička energija kočenja – koja bi se inače odbacila kao toplota – iskorišćavala za proizvodnju električne energije i potom punila bateriju.
Gradska zvezda je rođena. Savršen za kretanje po naseljenim mestima i gužvama, smirivao je vozače jer nije ispuštao gasove niti je proizvodio zvuk. Kada bi hibrd izašao iz grada na auto-put, recimo, u pomoć je uskakala benzinska snaga, koja je davala brzinu automobilu. Genijalno. Performanse su bile na nivou , “prius” je mogao da se nosi rame uz rame sa ostalima .
Uz sve to, potrošnja goriva i emisije CO2 prepolovljene su, na sreću čovečanstva.
To ga je izdiglo iznad ostalih.
Pored svega toga, unutrašnje rešenje bilo je moderno. Futuristički neobično. Instrument tabla postavljena je centralno ispod vetrobranskog stakla, gde i veliki LED ekran sa pokazivačem toka energije.
Tri godine se kalio na japanski putevima, da bi tek 2000 počeo da se izvozi. Najpre u Ameriku, gde je većina bila za ekološki pristup vozilima. Prihvaćen je dobro, pa je Toyota nastavila da radi na njegovom poboljšanju, stvarajući nove hibridne generacije automobila.
Novi model “ priusa” imao je tako snažnije smanjenje emisija štetnih gasova, bolje performanse i još manju potrošnju goriva.
Nove tehnologije donele su novi hibridni sistem poznat kao Hybrid Synergy Drive (HSD) . Sa njim, stigla je i nova izuzetno aerodinamična karoserija (koeficijent otpora vazduha 0,26 Cd) isticala se i svojom krutošću i time dobila maksimalnu ocenu na Euro NCAP testu bezbednosti sudara od 5 zvezdica.
Doneo je mnoge novine a među njima i sistem za parkiranje (IPA) razvijen kako bi pomogao vozačima kod uskih parking mesta; sistem aktivne kontrole stabilnosti sa korekcijama upravljača (S-VSC) – napredni sigurnosni sistem koji objedinjuje kontrolu servo-upravljača i kontrolu proklizavanja; automatski klima uređaj sa elektro kompresorom koji radi i dok je benzinski motor isključen.
Do 2009. godine na puteve je stigla treća generacija “priusa” i nove porudžbine koje su premašile sva očekivanja. Liste čekanja bile su i do sedam meseci. Svaki novi hibrid – plenio je pažnju kupaca. Malim neodoljivm detaljima, poput onog da klima radi na suncu zahvaljujući panelima na krovu.
Zbog takvih šmekerskih detalja – iz godine u godinu – ovaj hibrid ne odlazi u istoriju.
Nebojša Đorđević
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
