Šafran zasmejava i izaziva toliko neobuzdan smeh da, kažu, može od njega u većim količinama sasvim da se poludi. Na svu sreću, za većinu smrtnika zato nema bojazni. Teško da mogu da nabave i kašičicu a kamoli „veću količinu“ šafrana. I u tom smislu šafran zasmejava.
Da bi se dobilo 30 grama šafrana (Crocus sativus)potrebno je oko 4000 prašnika ove prekrasne biljke koja će uskoro početi da cveta.
Vredan kao pravo zlato, šafran se najviše gaji na Bliskom istoku, Indiji, Španiji. Njegovo ime potiče od arapske reči faran što znači – „budi žut“. On boji hranu u žuto, dajući joj specifičan ukus.
Zato se kaže da bogati koriste šafran a siromašni – kurkumu.
Oduvek i svuda je šafran – carska biljka i začin.
U islamskom svetu je bio toliko cenjen da je bilo kažnjivo vađenje i uništavanje lukovica šafrana, a za one koji bi se ogrešili predviđena je bila smrtna kazna.
Strogi zakon usvojen je i u Evropi u 15.veku, kada se dogodio neverovatan slučaj: Jost Findeker je bio spaljen na lomači pošto su vlasti kod njega pronašle torbe pune neprerađenog šafrana!
Naziva se još i kolhikum jer se veruje i da potiče iz Kolhide, mesta na jugu Kavkaza, gde su se ukrštali trgovački putevi i gde je živela čarobnica Medeja. Kažu da je Medeja, osnažila i podmladila Jasonovog oca Esona pomoću napitka od magičnih trava. Bila je zaljubljena u Jasona i spremna da sve učini za njega. Čak i da ubije vlastitu decu da bi ga vratila, pošto se on zaljubio u mladju. Medejin sindrom poznat je i danas i odnosi se na ženu koja je zanemarila dužnost majke i svu pažnju posvetila muškarcu.
Na mestu gde je nesmotreno kanulo nekoliko kapi čudotvornog napitka Medejinog – procvetao je šafran. Najskuplji začin na svetu.
Šafran je carski začin, veoma skup i ukusan.
U Britaniji se i danas priprema sufle od od jaja, mlečnog krema, šećera i šafrana, koji je osmišljen još u doba Henrija VIII, za njega i njegove supruge koje je on nemilosrdno ubijao.
U srednjem veku, šafran je bio vredniji od zlata. Freskopisci su ga koristili za oslikavanje prizora iz Biblije kao zamenu za zlato.
Šafran je vrsta krokusa koji se koristio za lečenje raznih bolesti. Oduvek je ovaj redak začin i lek slovio za čudotvorca. Smatra se da šafran podmlađuje, da vraća vitalnost i zdravlje i da obnavlja mentalne sposobnosti, posebno ne dozvoljava da se upadne u zaborav.
Istovremeno, je poput droge, jer onaj ko ga previše uzme, upada u zaborav i euforiju. Šafran zasmejava i opušta. Zbog tog neobičnog svojstva, na dvorovima se u prošlosti stavljao šafran u punč i druga pića za dame koje su se satima smejale, napadno – što je bilo neprilično i raskalašno.
Šafran se i danas koristi kao začin u pripremi mnogih specijaliteta: italijanskog rižota, francuske riblje čorbe, slatkih sosova koji se pripremaju u Indiji, jela od jagnjetine i piletine. Raste i kod nas, po šumama i proplancima i spada u veoma ugroženu vrstu.
Zbog unosne zarade gaje ga sve više u Srbiji. Kod nas je vesnik proleća: kad lepa glavica krokusa ugleda svet – znamo da proleće dolazi.
B.Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
