Đurđevak je toliko nežan i divan da se pred njim prosto – istopimo.
To je cvet pred čijom se ljupkošću ne ostaje ravnodušan. A tek kada se pomiriše, njegov slatkasti miris razgali naša čula i odvede nas u detinjstvo. A tamo su slikovnice gde je taj nežni, mirisni cvetak nezaobilazan motiv.
Ali, đurđevak je otrovna biljka. Može da se gleda i miriše. Ništa više. Nema razloga da se jede, ali za svaki slučaj, valja podsetiti da bi se u tom slučaju čovek otrovao.
U narodnoj medicini đurđevak se koristi za lečenje bolesti srca, kod epilepsije, moždanog udara, nervoze u malim količinama.
Bogorodičine suze
Što bi rekli medicinari, kontraindikovan je, može da izazove ozbiljne probleme ako ga koriste ljudi koji imaju srčane probleme, loše krvne sudove. U tim slučajevima, valja biti pažljiv da ne bude veće štete nego koristi.
Legenda o djurđevku kaže da su se suze Bogorodičine nad Isusom Hristom pretvorile u ovaj cvetak. Zato je tako nežan jer je satkan od emocija.
Druga legenda kaže da je nastao kada je Eva plakala pošto je prognana iz raja.
U oba slučaja mali cvetići sa šest latica koji liče na zvončiće nastali su od suza žena i čistote njihovih emocija.
U svakom slučaju, za đurđevak se veruje da donosi sreću u ljubavi. I u našim krajevima je, ne tako davno, bio običaj da momci daruju devojkama buketiće đurđevka, stavljajući im time do znanja da veruju u ljubav.
O Đurđevdanu su se devojke kitile ovim divnim cvetom, radujući se proleću i ljubavi.
Čistota srca
Đurđevak u svakom slučaju simboliše povratak ljubavi i čistotu srca.
Ako imate malo zemlje, zasadite rizome đurđevka ( od februara do aprila) na dubinu od par santimetara. Trebalo bi da procveta u maju, ali da biste bili sigurni da će se na proleće pojaviti dva zelena listića iz zemlje iz čijih će se “ nedara“ zatim ukazati prekrasni cvetići, bolje bi bilo rizome saditi na jesen. Sigurno će procvetati na proleće. Đurđevak se brzo širi i za dve godine već ćete ga presađivati i proređivati.
Đurđevak može da se zasadi u saksije koje se drže na svetlom mestu, pored prozora. Ne mora da ima direktnog sunca, štaviše, odgovara mu polusenka. Saksije se, naravno, kad zahladi, unose u kuću. Đurđevaku odgovara temperatura od 12 do 14 stepeni, umereno zalivanje.
Đurđevak je prelep ali nije „narcis“ da traži glavnu pažnju i najlepša mesta u bašti. Naprotiv, biće mu lepo i u zabačenom senovitom kutku ili ispod nekog drveta, gde će svojom lepotom napraviti bajku.
B.Vukanović
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Božanski cvet neokrznut iskušenjima
