Magnolija je cvet koji se u Latinskoj Americi i Španiji povezuju sa nežnom ženskom kožom. I po boji i po teksturi, cvet je pronašao simboliku u ženskoj koži, naročito u doba kada se nisu sunčale, već su kožu prekrivale dugom odećom. Magnolija je beli cvet pa i najlepša koža mora da ima belinu koja prelazi u alabaster. U ono doba takva koža bila je san svake Špankinje i Latinoamerikanke. San se pretočio u cvet, ili cvet u san.
Magnolija istovremeno predstavlj i majku i dete. Ona je simbol materinstva. Lepota cveta koji kratko traje inspirisao je ljude da u njemu vide lepotu žene. Vremenom je bela magnolija postala simbolom čistote, ženstvenosti i lepote.
Ali, takođe, ta lepota kratko traje. Postoji jedna sorta koja je kao leptir. Virdžinijska sorta magnoiije vene pola sata nakon oprašivanja.
Ima mnogo vrsta magnolija, crvenih, roze, šarenih cvetova. Takođe, magnolija može biti listopadna i zimzelena.
Jedno drvo magnolije zasađeno ispred kuće privlači energiju zadovoljstva i spokoja, a smeštena u vrtu iza kuće simboliše akumulaciju velikog bogatstva. Magnolija najbolje uspeva u blago kiselim do neutralnim, vlažnijim zemljištima. Voli sunce i senku, ne voli mraz i vetar.
Magnolija je jedan od najastarijih cvetova na planeti. Potiče iz praistorije i spada među prve biljke koje su oprašili insekti. Uspevale su u Aziji i Americi. U Evropi su bile nepoznate sve do 1570. godine kada je Francisko Ernandez, lekar španskog kralja Filipa II opisao magnoliju koju je video u Meksiku.
Ali, njen naziv potiče od jednog drugog lekara jednog drugog kralja. Pjer Magnol,lekar francuskog kralja Luja XIV i profesor botanike na univerzitetu u Monpeljeu imao je tu čast da se po njemu nazove ova prelepa biljka.
Najlepše magnolije donesene su iz Kine 1780. godine i nadmašile su po lepoti američke vrste.
Kod nas je magnolija često drvo, posebno ona sa roze cvetovima. Zbog kontinentalne klime uspevaju samo one magnolije koje su zasađene na sunčanom mestu,, u zavetrini. One će na proleće kod nas procvetati posle visibabi i ljubičica i to tako što će se prvo pojaviti cvet na golom drvetu a tek kasnije i listići. Pa iako je ne ugledamo dok prolazimo ulicom, sigurno će nas privući slatki miris ovog nežnog cveta. baš kao i na hiljade drugih insekata koji sa nje sakupljaju nektar.
B.Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Nekrunisani kralj među cvetovima
