Kacudžo Niši je japanski iscelitelj koji je pronašao način kako da ozdravi. Svoja saznanja je pretočio u knjige i ostavio ih ljudima u nasleđe, kao i Šest pravila zdravlja, koje je osmislio. Njegova životna priča je fascinantna, ovo su delovi:
Brzo, veoma brzo, prolazi mladost – brzinom kao što otpadaju latice cvetova sa grančica sakure, brzo kao što se uzdižu beli vrhovi okeana, a zatim ponovo iščezavaju u beskraju.… Želimo da zaustavimo taj predivan trenutak, ali on prolazi, topi se nepovratno u tajanstvenoj, tamnoj daljini nestajućeg vremena. U ranom detinjstvu bio sam spreman da dam sva blaga ovog sveta za veliku sreću da bar na jedan trenutak spoznam ono što se naziva „mladošću“, „zrelošću“, „starošću“… Međutim, lekari mi nisu pružili takvu šansu. Njihovo mišljenje bilo je da neću doživeti čak ni mladost. Strašna dijagnoza nije ostavljala mesta sumnji… Da sam tada poverovao lekarima odavno me ne bi bilo na svetu. Ali ja nisam poverovao njima, već svom telu i sveisceljujućim mogućnostima Prirode.
Otpočeo sam borbu za sebe. I sada, kada beležim zaključke svog života, mogu reći: pobedio sam u toj borbi.
Maštao sam o tome da mi bude dostupan bar jedan trenutak mladosti, ali život mi je poklonio mnogo više. Izašavši kao pobednik iz borbe s bolešću, osetio sam da se trenutak mladosti može protegnuti do skoro beskonačnih granica. I samo od mene je zavisilo koliko će trajati moja mladost.
Svaki čovek, ukoliko poželi, može da produži trenutak svoje mladosti za desetine godina! Ne, taj trenutak nije kratak, kao što možda izgleda na prvi pogled.
Skrivene sile našeg tela samo čekaju da im damo komandu kako bi se probudile i započele rad na ozdravljenju i podmlađivanju. Opruga večne mladosti u nama samo čeka kada ćemo je naviti da bi se mehanizam podmlađivanja pokrenuo punom snagom.
Šta je ta opruga i gde se ona nalazi?
Ne tražite je među organima svog tela. Ta opruga je nevidljiva, ali ona zaista postoji.
Znate li da danas vaše telo više nije isto ono isto koje vam je dato rođenjem, pa čak nije ni ono od pre deset godina? Vaše telo se danas sastoji iz sasvim drugačijih molekula nego pre deset godina! To je potpuno novo telo.
Čovek živi u neprekidnom procesu razmena materija iz okruženja. Uzimamo hranu, dišemo, oslobađamo se prerađenih materija, tj. u svakom trenutku života mi obnavljamo sebe, gradimo iznova svoj organizam. Zar ne razmišljate o tome da li u vašem telu trenutno postoji bar jedna čestica materije koja može da opstane decenijama? Ne, takva čestica ne postoji – jedne čestice se neprekidno smenjuju drugim.
Zašto onda starimo? Budući da se sve čestice našeg organizma neprestano obnavljaju, time se obnavlja i ceo organizam, što samim tim znači da on ne bi trebalo da stari! Ali on stari. Zašto? Imamo utisak da negde postoji neki „projekat“, ili „kroj“, po kome molekuli grade naše telo. U detinjstvu je taj „kroj“ jedan i molekuli koji se neprestano obnavljaju u skladu s tim krojem i „šiju“ mlado telo, ali s godinama se iz nekog razloga „kroj“ menja i obnovljeni molekuli se ne skladište u obnovljenom telu, već u starom, iznošenom odelu. Razmislite kako je to moguće: imamo novu tkaninu, konac i dugmad, ali iz njih nastaje staro odelo…
Sa odećom se to ne može desiti, ali s ljudskim telom se tako nešto dešava sada i uvek. Obnovljeni molekuli stvaraju staro telo! Paradoks. Kako je to moguće? Moguće je upravo zato što se s godinama, unutar čoveka, na neki način zaista formira pogrešan, unakažen „kroj“, koji nagoni čak i obnovljene molekule da oblikuju sliku gašenja i umiranja.
Šta je taj „kroj“ i gde se on nalazi? Za početak, razjasnimo šta je ono što nagoni raštrkane molekule da se spoje u ono što nazivamo živim čovekom? Neophodno je da postoji neka vezujuća sila, neki „lepak“ koji će spojiti materijalne čestice u živo ljudsko biće. I taj „lepak“, naravno, nije ništa drugo do životna sila, energija raspršena po čitavoj vasioni koja predstavlja suštinu svega živog. Ta energija, koja sjedinjuje molekule, vezujuća je sila što nastaje iz zasebnih čestica materije živog čoveka. Bez te energije nema ni čoveka, živog bića, već postoji samo beživotno, mrtvo telo bez duše. Ta energija i jeste život. I, bez sumnje, upravo od stanja te energije zavisi kakav će biti život – srećan i potpun, ili jadan i ništavan. Od stanja te energije zavisi kakav će biti i sam čovek – mlad ili star, bolestan ili zdrav. Eto gde je usađen taj „kroj“: on je u samoj energiji, životnoj sili, koja predstavlja „lepak“ što vezuje i sjedinjuje sve čestice našeg tela. Ta energija sama po sebi nosi informaciju o tome kakav će biti organizam kome je ona pomogla da se „zalepi“. Ta energija je veoma moćna sila! Ali ta sila ne postoji paralelno s ljudskom voljom. Upravo njom čovek može i mora naučiti da upravlja. Kada je potčini, on može da „prekroji“ taj narušen, nepravilan odnos prema sebi i životu, „kroj“ po kome obnovljeni molekuli uvek iznova preporađaju staro, bolesno telo.
Upravo se tu, u energetskom delu našeg tela, i nalazi ona opruga mladosti, opruga večnog obnavljanja koja samo čeka kada ćemo je se mi konačno setiti, oživeti je, pokrenuti i omogućiti joj da bude aktivna. Na početku života ta opruga je navijena, ali čovekovim rastom i razvojem „fabrika“ oslabljuje sve dok se potpuno ne istroši i tada čovek postaje nalik zaustavljenom časovniku. Ali mi možemo da pokrećemo tu oprugu uvek iznova i da na taj način pružimo sebi život i mladost. Jer, energija koja nam poklanja život, energija koja pokreće oprugu, ne može da stari. Telesne ćelije mogu da stare, ali ne i energija, zahvaljujući kojoj su one žive. Svi se mi, na kraju krajeva, sastojimo od večne energije koja ne podleže starenju! I ukoliko u sebi probudimo tu silu, nećemo stariti, nego ćemo biti večno mladi.
Kacudžo Niši
bašta beograd biljke boje breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma slikar slikarka srbija srce travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
