Gde ima magnezijuma nema karcinoma.

   Kacudžo Niši, japanski iscelitelj, godinama je proučavao vezu između kancera i magnezijuma i ustanovio da bi ljudi trebalo da žive tamo gde u zemlji ima magnezijuma. Ili da  nauka poradi na tome da se magnezijumom osiromašeno tlo popravi.  Jer u oblastima gde je tlo bogato magnezijumom i gde ljudi piju vodu koja je bogata ovim mineralom i jedu voće i povrće uzgajano na takvoj zemlji – ima veoma malo obolelih od karcinoma.

 Magnezijum i kancer itekako su povezani – pisao je Niši.

  Ovaj naučnik je zagovarao svakodnevno uzimanje slabog rastvora, zapravo oko 1,21 odsto grama rastvora, kao preventivu protiv kancera.

  Magnezijum je mnogo važniji nego što mu dajemo značaj.

  Svakodnevno unošenje magnezijuma  ne samo da omogućava pravilno kretanje creva  već delotvorno leči hroničnu dijareju.

   On utiče  na naš nervni sistem – jača nam živce  pa radimo s relativno malo napora.

   Utiče na ukočenost i drhtavost mišića.

   Ukloniće sa noktiju pege, učvrstiće nokte, kožu, kosu.

   Magnezijum uklanja sede ako ga dovoljno uzimamo.

   Mineral leči akne i smanjuje pubertetske bubuljice.

   Utiče na izlučivanje žuči, stimuliše rad polnih organa,..

    Povreda se može izlečiti nanošenjem  slabog rastvora magnezijuma, a kupanje u vodi sa nekoliko kašika magnezijuma  blagotvorno utiče na  oštećenu kožu.

  Magnezijum je toliko važan mineral da bez njega jednostavno čovek ne bi mogao da živi. Neopohodan je za normalan rad srca, mišića i živaca a učestvuje u aktivaciji više od 300 enzima koji osiguravaju nesmetan tok brojnih metaboličkih procesa.

   Ovaj mineral ima važnu ulogu u transmisiji insulina, hormona čiji je uticaj presudan na održavanje normalnog nivoa šećera u krvi. Zato magnezijum može biti od koristi kao dodatak ishrani i kod osoba obolelih od dijabetesa tipa II.

   Ženama je magnezijum od velike važnosti ne samo u periodu trudnoće i dojenja, već i kada su izražene tegobe PMS-a, ali i tokom prelaznog perioda – menopauze kada ima preventivnu i ulogu u očuvanja integriteta kostiju. Poznato je da magnezijum utiče na lakše vezivanje kalcijuma, pa je otud i njegov pozitivan uticaj na očuvanje koštane mase.

     Naš organizam depunuje magnezijum u kostima –  60 odsto, pa u ćelijama –  39 , dok je samo oko 1 odsto u serumu i vanćeliskoj tečnosti. 

      Unosimo ga  hranom, i uz jednoličnu ishranu, stres, pojačane mišićne napore, hronične bolesti, ali i hranu koja ima sve više  hemije a sve manje  vitamina i minerala  – uvek smo sa njim u deficitu. Uništavaju ga rafinisana hrana, alkohol, kafa, fosfati iz gaziranih pića i rafinisani šećer.

   Namirnice najbogatije magnezijumom su sojine i suncokretove semenke, bademi, pivski kvasac, kikiriki, mahunarke, žitarice i spanać. Zbog kiselih kiša, upotrebe veštačkih đubriva i intenziviranja setvi tlo je sve siromašnije, pa je i magnezijuma u biljkama manje, što utiče na kvalitet ishrane.

Magnezijum je mineral mladosti. Sa  starenjem  se smanjuje  sposobnost tela da apsorbuje  magnezijum. Degeneraciju karakteriše akumulacija kalcijuma i gubitak magnezijuma u ćelijama.Naši organi i tkiva kalcifikuju i akumuliraju  kalcijum u telu što dovodi do preranog starenja.

                       Irina Perić

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi