Svaka je bolest teška za sebe, posebno kada udje u hroničnu fazu, ali autoimune bolesti izazivaju poseban strah zbog činjenice da se iz nepoznatog razloga vlastiti organizam okreće protiv nas. Travari obično zaobilaze ove bolesti. Možda i zbog zbog toga što ne postoje (farmaceutski) lekovi za njih. Fitoterapeut Branislav Strajnić iz Zrenjanina baš se na njih ustremio.
On, sa ekipom stručnjaka, pravi preparate koji pomažu kod autoimunih bolesti kao što su: sistemski lupus, trombocitopenija, Kronova bolest, ulcerozni kolitis, reumatska oboljenja, multipleks skleroza, Hašimotov sindorm, sarkoidoze, kožna oboljenja i drugi upalni procesi.
Kod Strajnića deca imaju poseban tretman. Svako dete do 15 godina koje boluje od autoimune bolesti dobija besplatno preparate.
– Potrebno je samo da se roditelji jave – kaže Branislav Strajnić – i da nam pošalju nalaze, a mi, na osnovu njih, šaljemo preparate sa protokolom vezanim sa ishranu. Rezultati kod dece su fantastični.
Ipak, Branislav Strajnić ne obećava „ kule i gradove”. On odlično zna šta su autoimune bolesti.
– Autoimune bolesti su neizlečive – kaže nam.- Postoje faze kod njih: progresije i remisije. Mi možemo mnogo da pomognemo u fazi remisije, jer podstičemo stanje kada prestaje aktivnost bolesti, a samim tim i simptomi. U fazi remisije, čovek može da doživi i duboku starost. Ima ljudi koji čitav život žive u fazi remisije. Naravno, može da se dogodi i suprotno, da nastupi faza progresije bolesti i da se ona kobno završi.
Svaka autoimuna bolest, govori Strajnić, zapravo je upalni proces i treba se sa njim izboriti. Tom logikom je išao i njegov otac kada je počeo da se bavi alternativom. Psiholog po struci, bio je zaljubljenik u alternativnu medicinu i prirodu. Osmislio je preparate a zatim i 1990. godine registrovao firmu za lekovito bilje.
Posao je nastavio, sa jednakom ljubavlju i zanesenjaštvom, njegov sin Branislav. Preparati nastali pre 20 godina u međuvremenu su dopunjeni novim saznanjima koja se temelje na iskustvu. U njih su ubacivane biljke sa istim svojstvima kako bi se efekat pojačao.
Da bi efekat preparata bio maksimalno iskorišćen, podrazumeva se da biljke moraju biti ubrane u ekološki čistom području, na pravilan način, u pravo vreme.
– Mi biljke nabavljamo isključivo sa terotirije Sokobanje, jer je to najčistije područje u Srbiji – kaže Branislav Strajnić.- Pošto biljke moraju da beru profesionalni berači, u vreme koje je predviđeno za branje i na način koji je predviđen, i pošto te biljke moraju biti osušene na propisan način, što je jako važno, odlučili smo se za Adonis d.o.o, firmu koja sve to radi profesionalno. Oni nama dostave osušene biljke sa deklaracijom i urađenom mikrobiologijom kod nadležnih instituta. Koliko su njihove biljke dobre najbolje svedoči činjenica da ih izvoze za Ameriku.
Preparati SIBRA 1990, rađeni za svaku od autoimunih bolesti, dobili su izuzetne pohvale stručne javnosti i pacijenata koji imaju presudnu reč.
Ipak, razlikuju se i autoimune bolesti među sobom, jedne se leče lakše, druge teže.
– Autoimunih bolesti ima stotinak. Razlikuje se da li je autoimuni sistem napao kožu, pluća ili bubrege. Najteže se leči sistemski lupus. A što se tiče ostalih, sve zavisi koji je organ napadnut. Kod ulceroznog kolitisa, na primer, napadnuta su creva. Našim preparatom dobijaju se pozitivni rezultati već za desetak dana. I tu nema laži, nema prevare. Jednostavno se urade analize posle korišćenja SIBRA 1990 i ako vam oni pokažu da je sve u redu – znate na čemu ste. Dokazivanje je lako i u slučaju trombocitopenije, kada posle upotrebe našeg preparata izvadite krv i vidite da li su vam trombociti povećani.
Kada je u pitanju multipleks skleroza, tu se, naravno, čeka duže, morate biti strljiviji i duže koristiti preparate.
Svaki preparat za autoimune bolesti ima istu osnovu. Dodaci su različiti. I oni, kako navodi Branuislav Strajnić, variraju od osobe do osobe.
Iako dijabetes tipa II nije autoimuna bolest, Branislav Strajnić upravo je patentirao preparat za lečenje ove bolesti današnjice. Može da se kupi u svim državnim apotekama.
Na pitanje, koja je najbolja biljka za lečenje dijabetesa tipa II, Branislav Strajnić odgovara:
– Prvo da kažemo da za dijabetes tipa I nema rešenja, jer je u tom slučaju pankreas totalno stao. Za dijabetes tipa II, koji je stečeni, ima, jer je u tom slučaju pankreas samo, slobodno rečeno, trokirao, zamastio se, zakrčio i ne može normalno da radi. Normalno, šećer tada počinje da skače. U tom slučaju, imamo dve vrste biljaka. Prve, koje pomažu u sagorevanju šećera. To su pasuljevina, list duda, koren lincure i slično. Ali, to znači da ih morate upotrebljavati svakoga dana više puta. Onda kada prestanete da ih koristite, šećer će ponovo da skoči.
Druga vrsta biljaka su one koje čiste pankreas i omogućavaju njegov bolji kapacitet. Takve su biljke koje imaju alkaloide, gledicin i stenokarpin. Generalno, malo je takvih biljaka, ali ih ima, to su seme divljeg bagrema ( Gledicia) ili ulje od lanenog semena koje se koristi svakodnevno, po 3 supene kašike. Istovremeno je jako bitno izbaciti suncokretovo ulje i margarin koji maste jetru i pankreas.
B.Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
