Pčela je toliko blagorodno biće da je sve što proizvede lekovito – čak i njen otrov, kaže prof. dr MIća Mladenović, predavač, stručnjak za pčele i predsednik  Apiterapeutskog udruženja „ Api Beo „ u Beogradu

 Ovaj poseban insekat kome je priroda podarila žaoku da štiti svoje društvo  od nametljivaca i neprijatelja,  nažalost, svoj otrov može da upotrebi samo jednom. Kada jednom ubode i ispusti žaoku pčela će, kao neki viteški junak, u narednih 20 minuta uginuti. Njena je žaoka povezana sa utrobom koja će biti praktično pokidana.

prof.dr mića mladenović i pčele

   – Pčelinja žaoka je kao indijanska strela, kada se zabode ne može da se lako izvuče. Za razliku od osa ili stršljena  čije su žaoke glatke i koji   ne umiru kada je ispuste, pčela položi svoj život svaki put kada nekoga ubode jer je žaoka povezana sa utrobom – kaže profesor Mića Mladenović.

 Ali, opet, za razliku od stršljena i osa, čiji otrov sličan i nije lekovit – pčelinji  – jeste. Otrov pčela sličan je  otrovu kobre, samo u malim dozama.

  Davno su ljudi shvatili da se u žaoci krije lek. Posebno pčelari ili oni koje su iz drugih razloga češće  ubadale primetili su d asu zdraviji i da nemaju odredjene bolesti, iako su ih njihovi preci imali. Stare civilizacije korisile su žaoku, a posle naučnih potvrda  apitoksin je dožive pravu ekspanziju kao alternativna metoda lečenja posebno u Americi i Rusiji.

– U svetu ima 140.000 apiterapeuta koji leče oko trista miliona ljudi – govori profesor Mladenović – a u Srbiji postoje samo dva udruženja, jedno u Nišu koje ima 10 apiterapeuta, drugo u Beogradu sa osamdesetak registrovanih apiterapeuta. Oni podučavaju kako se koriste pčelinji proizvodi, med, polen, matična mleč, propolis ali i otrov iz žaoke.

– Primećeno je da  pčelari ne oboljevaju od reume, išijasa, spondiloze, upale zglobova pa se  zbog toga pčelinji otrov koristi za sanaciju tih oboljenja – kaže prof. dr Mladenović.-  Ali, spisak bolesti koje leči apitoksin je popriličan:  multipleks skleroza, sve autoimune bolesti među kojima je i dijabetes, neuralgije, reumatoidni artritis,  mišićni poremećaji kao što su fibromiozitis i entezitis.  Pčelinji otrov imunostimuliše, poboljšava kardiovaskulatorni sistem poboljšavajući mikrocirkulaciju i protok krvi u perifernim tkivima. Ima dejstvo  na virus HIV- a i karcinom, takodje, ali se o tome nerado priča dok ne stignu konkretne naučne potvrde.

– Apitoksin ima snažno baktericidno delovanje, antikancerogeno , antizapaljensko dejstvo , ima moć da normalizuje rad nadbubrežne žlezde, potpuno oporavlja nerve, poboljšava memoriju i deluje analgetički – navodi  profesor Mića Mladenović.

 Pre nego što se apiterapeut upusti u lečenje apitoksinom potreban je dokaz da pacijent nije alergičan na ovaj otrov. Analiza se  dobija na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „ Torlak” u Beogradu.

apitoksin kao lek

  Lečenje apitoksinom se sprovodi na dva načina. Direktnim ubodom pčelice u mišić, kada se žrtvuje pčela i  ubrizgavanjem( utrljavanjem)apitoksina koji je prikupljen sa  staklenih ploča u koje je sporvedena mala voltaža struje, zbog čega pčele ostavljaju male ubode i male količine otrova koji se kasnije struže i  skladišti. Ovom metodom ne žrtvuje se pčela jer  je staklena površina  onemogućava da trajno ispusti žaoku i  da strada.

– Za lečenje je najbolje koristiti samu pčelu – kaže profesor Mića Mladenović. – One se uzimaju pinceptom i  stavljaju na mesto gde treba da ubodu, najčešće je to mišić ruke ili noge. U zavisnosti od bolesti potrebno je dati po jedan ili više uboda dnevno  u periodu ( opet u zavisnosti od bolesti) od tri meseca do tri godine.

  Ko ne voli ubode, može koristiti  apitoksin kao prašak koji se ili ubrizgava pod kožu ili utrljava. Uostalom, pčele se mogu koristiti tokom proleća i leta, dok s jeseni idu u zimski san pa je tada apitoksin u prahu jedino rešenje. 

  Pčelinji otrov ne samo da nas leči od mnogih bolesti i pomaže da se ne razbolimo,  nego utiče da ostanemo vizuelno mladi. Izuzetno je popularan  kao sredstvo koje zamenjuje botoks i smanjuje bore.

 Marljive pčele time su dodale još jednu dobrobit ljudskoj rasi kojoj čak i u smrti daju samo – dobro.

  

Indikacije za upotrebu su :

  • Reumatske bolesti (artritisi , reumatski arthritis, poliartritis, osteoarthritis…)
  • Mialgije
  • Miositis
  • Muskularne kontrakture
  • Neuropatije , neuralgije
  • Migrena
  • MS
  • Parkinsonova bolest
  • Varikozna oboljenja i tromboflebitisi
  • Sindrom bola različite lokalizacije
  • Nakon sportskih povreda i sl.

Kontraindikacije

 Apitoksin ne treba koristiti u trudnoći , kod alergije na pčelinji otrov, akutnih gnojnih infekcija na koži i kanceroza na koži.

 

saće

Oči

 Apitoksin ne treba  upotrebljavati u predelu očiju zbog svojih sastojaka koji mogu dovesti do iritacije pa čak i slepila.

Kurs za apiterapeute

– Radimo na tome da proširimo svest kod ljudi o lekovitosti pčelinjeg otrova- kaže prof. dr Mića Mladenović.- Kao udruženje iškolovali smo  šest generacija  apiterapueuta. Među njima ima  doktora, farmaceuta, pčelara… Upravo je u pripremi sedmi kurs  koji traje  dva i po meseca, sa  kombinovanom praktičnom i teorijskom nastavom, posle čega se polaže test i dobija se  sertifikat apitertapeuta. Najviše  polaznika do sada smo imali iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, ali i dva Rusa iz Crne Gore. Na kursu polaznici stiču znanja o biologiji medonosne pčele, njenim  proizvodima, biološkim efektima proizvoda, praktičnom radu u pčelinjaku  praktičnom radu na tehnologiji izrade preparata i korišćenja žaoke.  

Apitoksin

 Apitoksin sasdrži između 55 do 70 odsto ima vode. Ostatak čine proteini koje su, uz bioaktivne komponente, odgovorni za reakcije nakon uboda pčela. Melitin čini 50-55 odsto suve materije u otrovu. Ima apamina koji je neurotoksin, adolapamina koji ima antiupalno i analgetsko djelovanje, fosfolipaza A2 koja deluje antiupalno, hijaluronidaza koja širi krvne kapilare, histamin, dopamin i noradrenalin, inhibitori proteaze koji imaju antiupalno delovanje i zaustavljaju krvarenje.

Prikupljanje otrova

Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca u godini, od 15. aprila do 15. jula. Za jedan gram otrova potrebno je da 90 hiljada pčela ubode ploču. Kad pčela ubode u nešto, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubada u staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka.

Vidi još: Šta to rade Kinezi pa su zdraviji od nas

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za tekstove u tvoje sanduče

Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš