Prof. Mića Mladenović iznad svega poštuje pčele. Pčela je toliko blagorodno biće da je sve što proizvede lekovito – čak i njen otrov, navodi glavni razlog prof. MIća Mladenović, predavač na Poljoprivrednom fakultetu, stručnjak za pčele i predsednik  Apiterapeutskog udruženja „ Api Beo „ u Beogradu.

 Ovaj poseban insekat kome je priroda podarila žaoku da štiti svoje društvo  od nametljivaca i neprijatelja,  nažalost, svoj otrov može da upotrebi samo jednom. Kada jednom ubode i ispusti žaoku pčela će, kao neki viteški junak, u narednih 20 minuta uginuti. Njena je žaoka povezana sa utrobom koja će, kada se ona odluči da ostavi žaoku, biti praktično pokidana.

prof.dr mića mladenović i pčele

   – Pčelinja žaoka je kao indijanska strela, kada se zabode ne može da se lako izvuče. Za razliku od osa ili stršljena  čije su žaoke glatke i koji   ne umiru kada je ispuste, pčela položi svoj život svaki put kada nekoga ubode jer je žaoka povezana sa utrobom – kaže profesor Mića Mladenović.

 Ali, opet, za razliku od stršljena i osa, čiji otrov sličan i nije lekovit – pčelinji  – jeste. Otrov pčela sličan je  otrovu kobre, samo u malim dozama.

  Davno su ljudi shvatili da se u žaoci krije lek. Posebno pčelari ili oni koje su iz drugih razloga češće  ubadale primetili su da su zdraviji i da nemaju odredjene bolesti, iako su ih njihovi preci imali. Stare civilizacije korisile su žaoku, a posle naučnih potvrda  apitoksin je dožive pravu ekspanziju kao alternativna metoda lečenja posebno u Americi i Rusiji.

– U svetu ima 140.000 apiterapeuta koji leče oko trista miliona ljudi – govori profesor Mladenović – a u Srbiji postoje samo dva udruženja, jedno u Nišu koje ima 10 apiterapeuta, drugo u Beogradu sa osamdesetak registrovanih apiterapeuta. Oni podučavaju kako se koriste pčelinji proizvodi, med, polen, matična mleč, propolis ali i otrov iz žaoke.

– Primećeno je da  pčelari ne oboljevaju od reume, išijasa, spondiloze, upale zglobova pa se  zbog toga pčelinji otrov koristi za sanaciju tih oboljenja – kaže prof. dr Mladenović.-  Ali, spisak bolesti koje leči apitoksin je popriličan:  multipleks skleroza, sve autoimune bolesti među kojima je i dijabetes, neuralgije, reumatoidni artritis,  mišićni poremećaji kao što su fibromiozitis i entezitis.  Pčelinji otrov imunostimuliše, poboljšava kardiovaskulatorni sistem poboljšavajući mikrocirkulaciju i protok krvi u perifernim tkivima. Ima dejstvo  na virus HIV- a i karcinom, takodje, ali se o tome nerado priča dok ne stignu konkretne naučne potvrde.

– Apitoksin ima snažno baktericidno delovanje, antikancerogeno , antizapaljensko dejstvo , ima moć da normalizuje rad nadbubrežne žlezde, potpuno oporavlja nerve, poboljšava memoriju i deluje analgetički – navodi  profesor Mića Mladenović.

 Pre nego što se apiterapeut upusti u lečenje apitoksinom potreban je dokaz da pacijent nije alergičan na ovaj otrov. Analiza se  dobija na Institutu za virusologiju, vakcine i serume „ Torlak” u Beogradu.

  Lečenje apitoksinom se sprovodi na dva načina. Direktnim ubodom pčelice u mišić, kada se žrtvuje pčela i  ubrizgavanjem( utrljavanjem)apitoksina koji je prikupljen sa  staklenih ploča u koje je sporvedena mala voltaža struje, zbog čega pčele ostavljaju male ubode i male količine otrova koji se kasnije struže i  skladišti. Ovom metodom ne žrtvuje se pčela jer  je staklena površina  onemogućava da trajno ispusti žaoku i  da strada.

– Za lečenje je najbolje koristiti samu pčelu – kaže profesor Mića Mladenović. – One se uzimaju pinceptom i  stavljaju na mesto gde treba da ubodu, najčešće je to mišić ruke ili noge. U zavisnosti od bolesti potrebno je dati po jedan ili više uboda dnevno  u periodu ( opet u zavisnosti od bolesti) od tri meseca do tri godine.

  Ko ne voli ubode, može koristiti  apitoksin kao prašak koji se ili ubrizgava pod kožu ili utrljava. Uostalom, pčele se mogu koristiti tokom proleća i leta, dok s jeseni idu u zimski san pa je tada apitoksin u prahu jedino rešenje. 

  Pčelinji otrov ne samo da nas leči od mnogih bolesti i pomaže da se ne razbolimo,  nego utiče da ostanemo vizuelno mladi. Izuzetno je popularan  kao sredstvo koje zamenjuje botoks i smanjuje bore.

 Marljive pčele time su dodale još jednu dobrobit ljudskoj rasi kojoj čak i u smrti daju samo – dobro.

  

Indikacije za upotrebu su :

  • Reumatske bolesti (artritisi , reumatski arthritis, poliartritis, osteoarthritis…)
  • Mialgije
  • Miositis
  • Muskularne kontrakture
  • Neuropatije , neuralgije
  • Migrena
  • MS
  • Parkinsonova bolest
  • Varikozna oboljenja i tromboflebitisi
  • Sindrom bola različite lokalizacije
  • Nakon sportskih povreda i sl.

Kontraindikacije

 Apitoksin ne treba koristiti u trudnoći , kod alergije na pčelinji otrov, akutnih gnojnih infekcija na koži i kanceroza na koži.

 

Oči

 Apitoksin ne treba  upotrebljavati u predelu očiju zbog svojih sastojaka koji mogu dovesti do iritacije pa čak i slepila.

Kurs za apiterapeute

– Radimo na tome da proširimo svest kod ljudi o lekovitosti pčelinjeg otrova- kaže prof. dr Mića Mladenović.- Kao udruženje iškolovali smo  šest generacija  apiterapueuta. Među njima ima  doktora, farmaceuta, pčelara… Upravo je u pripremi sedmi kurs  koji traje  dva i po meseca, sa  kombinovanom praktičnom i teorijskom nastavom, posle čega se polaže test i dobija se  sertifikat apitertapeuta. Najviše  polaznika do sada smo imali iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore, ali i dva Rusa iz Crne Gore. Na kursu polaznici stiču znanja o biologiji medonosne pčele, njenim  proizvodima, biološkim efektima proizvoda, praktičnom radu u pčelinjaku  praktičnom radu na tehnologiji izrade preparata i korišćenja žaoke.  

Apitoksin

 Apitoksin sasdrži između 55 do 70 odsto ima vode. Ostatak čine proteini koje su, uz bioaktivne komponente, odgovorni za reakcije nakon uboda pčela. Melitin čini 50-55 odsto suve materije u otrovu. Ima apamina koji je neurotoksin, adolapamina koji ima antiupalno i analgetsko djelovanje, fosfolipaza A2 koja deluje antiupalno, hijaluronidaza koja širi krvne kapilare, histamin, dopamin i noradrenalin, inhibitori proteaze koji imaju antiupalno delovanje i zaustavljaju krvarenje.

Prikupljanje otrova

Sezona skupljanja otrova traje samo tri meseca u godini, od 15. aprila do 15. jula. Za jedan gram otrova potrebno je da 90 hiljada pčela ubode ploču. Kad pčela ubode u nešto, ona izgubi žaoku i ugine. Međutim, kada ubada u staklenu ploču, na njoj ostaje samo otrov, a ne i žaoka.

Dijana Dimitrovska

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Vidi još: Šta to rade Kinezi pa su zdraviji od nas

  • Borivoje Šišović, zlatiborski vuk
    Borivoje Šišović, danas je zlatiborski vuk, ali pre pola veka sišao je niz kanjon Crnog Rzava koji iznad Višegrada „hrli“ ka Drini, da bi lovio krkuše kapitalce. Otkrio je mesta na kojima guje kolo vode, i postao veliki zaljubljanik i verni sluga prirode. Postao zlatiborski pokretni žbun, kako ga neki od milja zovu. Legandarni sakupljač […]
  • Bolest je u našem umu, tvrdi Dipak Čopra
    Bolest nije u našem telu, ona je u našem umu – uči Dipak Čopra, indijsko-američki doktor i pisac, jedan od  najpoznatijih zagovornika holističke medicine. Preciznije, smatra ovaj autor stotinak knjiga na ovu temu, bolesti, rane i ozlede su zapravo funkcija naše percepcije.  – Čovek – kaže Diprak Čopra – zadržava bolest, bol i ozlede u […]
  • Tibetansko podmlađivanje, prastara metoda
    Tibetansko podmlađivanje Tibetansko podmlađivanje ne traži novac, ne traži ulaganje, ne traži odlazak na tretmane. To je najjednostavniji, prastara metoda podlmlađivanja – svojim alatima. Naša pomagala su naše ruke. Kako pokazuje profesor Dejan Rraković, integrativni biofizičar, postupak je sledeći: 1. Trljamo ruke Trljamo dlanove nekoliko sekundi dok ne postanu vrući. Ako je biopolje dlanoiva vruće, […]
  • Bela čemerika, opasni dvojnik sremuša
      Bela čemerika  (Veratrum album) je privlačna i lepa biljka ali je cela otrovna. Ova biljka koja raste po vlažnim livadama i prozračnim šumama u velikim skupinama prilično  je  dugovečna i snažna. Može da poraste i do metar i po, bujnih je listova izbrazdanih paralelnim žilama. Listovi veoma podsećaju na sremuš i lincuru zbog  čega […]
  • Smokva kao lek i zamena za UV kreme
    Smokva kao lek i kao hrana i kao slatkiš. Fantastično je osećanje da možete da se sladite i da se lečite smokvom. I ne samo to. Smokva je odlična zamenu za veštačke kreme koje štite od sunca, jer obiluju beta karotinom (čak 90 miligrama na sto grama). Za savršeno preplanuo ten jedite smokve uz dodatak […]
  • Tvrdoš, manastir sa hiljadu rana
    Tvrdoš je manastir sa hiljadu rana i hiljadi isceljenja. Iznikao na staroj raskrsnici  puteva kraj Trebinja, gde se u vekovima iza nas putnik namernik odlučivao da li će putem za Dubrovnik ili za kontinentlanu Srbiju. Ako je bio pravoslavne vere, tu dilemu bi rešio u manastiru Tvrdoš. U ovom  nemanjićkom manastiru pre odluke na koju […]
Почетна » Intervju » Prof. Mića Mladenović o lečenju pčelinjim otrovom

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi