Ibrahim Hadžić ima dva sveta. U jednom caruju pesme, u drugom gljive. Svako carstvo drži svoje granice i ništa ne preteže na drugu stranu. Ponekad se samo susretnu, pesme i gljive, ali to je prava retkost. Ibrahim Hadžić, pesnik i gljivar, kaže da su ga oba sveta mogo tome naučila i još uče. Poezija da voli i da gleda kroz emocije, a gčjive da se raduje.
– Od gljiva sam naučio da se radujem novim saznanjima, novim nalazima, novim bićima iz prirode – kaže Ibrahim Hadžić,
o U kojim slučajevima i kakav čovek može da uči od drugih ljudi, životinja, biljaka i prirode?
– Nova saznanja može da prima samo otvorena i radoznala osoba. Moja saznanja o prirodi toliko su narasla da ih jedva nosim pa ih zbog toga delim sa drugima, pišem knjige o gljivama.
0Šta mislite, koje će vrsta jednom zameniti „vladavinu“ čoveka na Zemlji? Na koju biste se kladili?
– Već vladaju, naravno, gljive.
0Od svih čudesa u prirodi šta vas najviše fascinira?
– Upornost i upornost. Pomislite sve je uništeno, spaljeno, tu nema više ni traga života, kad tamo uporni život koji se ne predaje – diže glavicu.
0Da li imate neku kraljicu gljivu ili pečurku?
– Da, sve me zvezdače fasciniraju, a vrsta Myriostoma coliforme me sluđuje, ne jestivošću, ne lekovitošću već nestvarnim izgledom, savršenstvom „arhitekture”. Tu imamo sve: i krake kao morska zvezda, i stubove kao Propileji, i sferični mehur kao putnički balon braće Mongolfje, i rupice na mehuru kroz koje se rasejavaju spore na udar kišnih kapi. Sve je do savršenstva razrađeno. Žao mi je što ne mogu i vizuelno da vam predstavim vrstu o kojoj govorim. No, danas se svi služe Internetom. Ukucajte to ime i srešćete se sa najčudnijom gljivom na svetu. Nađena je na tri mesta u Srbiji, jedno od njih je Beograd. Imao sam sreću da je prvi sa Željkom Žiškom nađem u našem glavnom gradu.
0 Da li verujete u isceljiteljsku moć pečuraka (šitake, kordiceps, reiši…) posebno u slučaju lečenja najteže bolesti – karcinoma?
– Nisam biohemičar da bih to egzaktno dokazao, ali iz gljivarsko-medicinske literature, a pregledao sam puno takvih knjiga, može se s razlogom verovati u njihovu lekovitost. Ne mogu reći da leče, ali da suzbijaju bolesti, jačaju imunitet – svakako da. Proširimo vašu listu… i penicilium je gljiva.
0I zašto koristimo njihova istočnjačka imena kada ih ima i kod nas sa nazivima hrastova sjajnica, lakirovka i slično…?
– Hm, sada ste uleteli u moju oblast. Prošle godine prof. Jelena Vukojević i ja štampali smo knjigu „Atlas i internacionalni rečnik narodnih imena gljiva“ u izdanju Biološkog fakulteta u Beogradu. U toj knjizi dat je predlog naših narodnih imena gljiva za 1050 vrsta i varijeteta koje rastu u Srbiji i Crnoj Gori.
0Da li ste videli mandragoru? Da li vas plaši?
– Biljku mandragoru (Atropa mandragora) nisam video. Iz literature znam kako izgleda i šta predstavlja, ali sam imao susrete u mom zavičaju sa vrstom iz roda iz kojeg je i mandragora, sa velebiljem (Atropa belladona). Ne zaostaje po čarobnim efektima za mandragorom.
0Da li ste sreli medveda u šumi?
– Vi ste odlučili da me plašite. Sad mandragora, sad medved. U detinjstvu da, u gljivarskim istraživanjima sreo sam se sa njegovim izmetom koji se još pušio (bio je crn i pun pojedenih borovnica, dakle, nije bio mesojed), i sa tragovima njegovih kandži na uspravnom stablu smreke na kojem je oštrio nokte.
0Po kakvim predelima berete pečurke?
– Čak i u snu, dakle i po zaumnim predelima. A šta tek reći za realne prostore – svugde. Ne znači da ih berem već ih srećem – i beležim. Moji tereni su groblja, ulice, parkovi, smetlišta, šume oko Beograda, šume u Sremu, šume oko Valjeva, Deliblatska peščara i najzad – šume mog zavičaja.
0Da li ste čuli da se uzgajaju neke pečurke koje imaju halucinogeno dejstvo? Kupuju ih avanturisti i narkomani?
– Čuo sam. S vremena na vreme u naše udruženje, u Mikološko društvo Srije, svrati poneki radoznalac koji pokuša na brzinu da dođe do nekih „važnih“ informacija. No, nismo mi od juče. U tome nećemo da učestvujemo.
0Da li ste bili na Prokletijama?
– Ne, ja nisam planinar. Bio sam na zavičajnoj Hajli (2403m) više puta, planini koja predstavlja završetak, ili ogranak Prokletija.
0Da li verujete da u kosmosu postoji život i kakav?
– Bio bih neverovatno ograničen čovek kada ne bih verovao u prisustvo života u kosmosu. Ne kažem da postoje ljudi, ali život postoji. Ja ne znam u kojem obliku, sigurno ne u onakvom kakvim ga zamišljaju u naučno-fantastičnim filmovima, ali postoji. Jednog dana ćemo se iznenaditi kad to saznamo. Reći ćemo: pa mi smo to viđali ali nismo znali da to dolazi iz kosmosa i da je to živo.
0Da li ste razmišljali šta je tajna života?
– Tajna života je u tajni života. To još niko nije odgonetnuo. Zašto je potrebno rađanje pa zatim umiranje, kada je moglo samo rađanje?!
0Zašto ljudi veruju da na drugom kraju planete postoji mnogo lekovitija biljka nego što je neka naša?
– Zato što je to istina. U Amazoniji rastu milioni vrsta biljaka pa među njima ima takvih sa kojima se naše ne mogu uporediti.
0Koja je, po vama, najvrednija ljudska osobina? A koja najmanje ? – Osećanje, osećajnost, saosećanje. Najmanje vredna je sebičnost, gramzivost, zavist.
0Zbog čega vredi živeti?
– Zbog ljubavi i širenja vidika.
0Da li možete da nam navedete koje su pečurke najbolje za naše zdravlje (konrektno)?
– Ako kažem da redovno pijem izjutra odvarak ili uvarak mešavine gljiva Ganoderma lucidum i G. applanatum (Hrastova sjajnica i pljostana sjajnica) odgovorio sam na vaše pitanje.
0Zašto Crnogorci toliko vole da pišu i objavljuju?
– Zato što imaju jak ego pa žele da svi za njih znaju i da im se svi dive.
0Koja je suštinska razlika između Srba i Crnogoraca, u mentalitetu?
– Ja nisam karakterolog Dvorniković, pa ću nagađati: suštinske razlike nema. Crnogorci su možda veći sanjari, sanjaju da se uzdignu do neba, mnogi su od njih u koži Balzakovog Ežena de Rastinjaka, čoveka koji je došao u Pariz ga da osvoji.
0 Koja knjiga je ostavila na vas poseban utisak?
– Mnoge sam knjige pročitao. Ja sam pisac. Ali po kompleksnosti neuporedivo najjači utisak na mene je ostavila čudesna knjiga „Čarobni breg“ Tomasa Mana. Najzad, to delo je snažna metafora. Tu metaforu su mnogi koristili u svojim delima, recimo najizrazitije italijanski pisac Dino Bucati.
Dijana Dimitrovska
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
