Petar Božović, živa je legenda sa štapom i mističnim šeširom u koji staje sve što glumac ima. Odatle izvlači i Dobričin prsten, i Nušićevu nagradu za životnu delo, i Zlatni pečat, i nagradu ‘Pavle Vuisić’, statuetu Ćuran i niz većih i manjih priznanja. I najnoviju ulogu u kojoj ne izgovara tekst-što sanja svaki glumac. I dve diskushernije, i dva nova kolena, i bajpas, i bol u ramenu. I ljuta i blaža pića. I razne zgode i nezgode u deset knjiga da stanu. I sećanje na prvu suprugu, preminulu glumicu Marinu Koljubajevu sa kojom ima sina. I unuku Anđeliju. I nežnost za svoju drugu suprugu Snežanu. Sve je u tom mističnom šeširu koji stavlja i odlaže u nekom samo njemu znanom ritmu.
U tom šeširu koji nije uvek isti, ima mnogo zdravog humora kojim Petar Božović “vedri i oblači” svoj svet.
-Bez humora samo skreneš. Odlepiš –kaže u razgovoru za portal oblakbeli.com.- Humor je najviša inteligencija. Njime sve kažeš. I kritiku i pohvalu. Možeš i da ubiješ i da u nebo uzneseš.
O Da li ima neke cake u tako dugom i kvalitetnom trajanju?
-Nema cake. Caka ne postoji u nečemu što dugo traje. Cake su za folirante. Za današnje vreme u kome ne radiš, a imaš. Tu se uspeva pomoću caka. Malo ovo, malo ono i hop, direktor si, šef, čudo!
Trajati u glumi je prosto ljubav, voliš nešto, imaš talenta i radiš, uporno radiš.
O Da li je talenta obavezan za dugo trajanje?
– Talenat je jedna vrsta dara od Boga koji te tera da služiš narodu. Svako ko ima talenta na neki način služi ljudima.
O Šta znači ta „ zlatna sredina“ za koju nas toliko savetuju?
– Ima onih ljudi koji prođu kroz život i ništa ih ne dotakne. Kao dete sam slušao da žene, vraćajući se sa sahrane, klimaju glavom i govore: Bože, što li su mu život davao. Nisam tada razumeo šta to znači. Sada razumem. Taj neko ne padne, ne ustane, ne odere kolena, ne ispeče se, ne bude ranjen, povređen, niti je digao glas, niti je plakao, nit se smejao …ništa! Uzaludno rođen!
O Da li čovek vremenom postane pametniji?
-Ta vrsta opamećivanja postoji ali bih ga više nazvao gorkim iskustvom. Jer, šta je čovekov život nego htenje i kretanje ka Bogu. A Bog stvara razne prepreke. U Bibliji znamo za iskušenja. Savlađujući ta iskušenja čovek se oljuđuje.
O Da li ste primetili da su današnji glumci narcisoidniji i i nadobudniji u odnosu na vaše generacije kada su glumci bili mnogo popularniji?
-Jesam. Ali danas je sve nadobudnije. Danas je sve u u nekoj pomami za srećom i ostavrivanjem nečega što nazivaju srećom. Pogledajte reklame, TV, možete da budete lepi mršavi debeli mladi, šta god hoćete možete biti. Iz muškog u žensko, iz ženskog u muško, u isto vreme i jedno i drgo… Čovek misli da je savladao prirodu, onda čak zamisli da je Boga uhvatio za bradu, pa se izjednačio maltene sa njim! Što kaže Nikolaj Velimirović, Bog se trudi da izvuče ljude iz njihovog blata i da ih primakne sebi, a ljudi se trude da privuku Boga na nivo svoje stvarnosti. Smisao besmisla danas je bogatstvo. Samo imati, imati, imati.
Tokom pet decenija raskošne karijere igrao je u svim beogradskim pozorištima i tumačio blizu 200 uloga na filmu i televiziji. Nema značajnijeg filma u jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji u kome nije igrao. Najpoznatiji je po svojim monodramama, „Reče mi jedan čo’ek“, „Ćeraćemo se još“ i „Kad budem mlađi“, koje izvodi po tekstovima Matije Bećkovića.
O Da li verujete u kazne ovih što lažu, obećavaju razne kule i gradove?
-Verujem. Gledam i ne mogu verovati. Premijerka izađe i kaže „ mi smo se sastali“,“mi smo se dogvorili“,“mi smo rešili“, Ponaša se prema nama kao prema dripcima. Kao da mi ne znamo u kakvoj Srbiji živimo, od čega i kako. Uzimaju nam književnost, ćirilicu, istoriju, veru, reke, vazduh, vodu…Prave auto-puteve. Pa za koga? Nama trebaju puteljci do sela i zaseoka, da nam deca ne odlaze. Mi nikuda ne putujemo. nemamo para. Ti putevi su za njih, za njihove džipove.
O Da li vam je čudno bilo kako je to srpski seljak prihvatio LGBT premijerku?
-Lako je prihvatio zato što je srpski seljak uništen. Uništen! Kao što kaže jedna veliki pesnik, koga takođe danas proteruju, „ Kad glavu razdrobiš tijelu,u mučenju izdišu členovi“.
To govori jedan pisac koga više ne vole. Ni Srbi ni Crnogorci. Njegoša niko ga ne sluša. Uništavanje našeg seljaka vuče korene. Nije od juče.
O Hoće li nas dotući globalizacija?
-Ova globalizacije je robovlasnički sistem po plaštom demokratije u kojoj su velike sile-velike siledžije, ništa drugo.
O Kako smanjiti uticaj materijalizma?
-Početi od glave. Šta je „demokratski“ izabrana skupština prvo uradila. Sastali se, namrštili se, vele mi smo nezadovoljni, male nam plate. Ovi pitaju, dobro, koliko ćete? Sto posto, vele. Svi su se složitili. A narod nije mrdunuo repom. A trebalo da uzme motke i kaže, marš napolje, stoko jedna.
O Da li vam se čini da glumci i nisu dali svoj doprinos u pokušajima da se društvo promeni?
-Neki jesu, ali pogrešno. Uhvate se za opoziciju a ta naša opozicija to je živo blato. Pokazala je pravo lice. Nisu hteli da se dogovore da zajedno naprave listu. Ne! Svako je već planrao sebe na nekom zamišljenom mestu. Video je svoje kabinete, sekretarice, vozače. Gadi mi se. A svi zajedno, raspravljaju samo o parama. Vi ste ukrali. Ne, vi ste ukrali! A vi ste krali pre nas. Demokratski se pljuju oko krađa. Pa, hapsi ako imaš dokaze! Ne preko novina i televizija da prozivaš. Ima zaduženih ljudi plaćenika koji sede po tim televizjama, pa su se toliko osilili da počinju da citiraju sami sebe. Kako sam, veli, rekao u predhodnoj emisiji. Bože, Bože…kao da ga je neko slušao.
O Kakva vam je mladost bila?
–Mladost…Ja se ne sećam mladosti više. Toliko je davno bila. Ha ha ha. Idem ja tako sa mojom Snežom, sretne me jedna žena, pita kako mi je zdravlje, ja odgovorim. Kad ode, pita me žena: Koja ti je ovo babuskera? Ja kažem, ta babuskera mi je školska drugarica. Izgubi se čovek u tolikom vremenskom postranstvu, u tom beskraju života koji je tako lep.
O Šta je najvažnije u životu?
-Ići ka Bogu. Postoji samo jedan način. U putu ka Bogu ne postoji maksima „cilj opravdana sredstvo“. To je slučaj u ratovima i neljudskim pojavama, u verama koje ne mogu da se za svoja nedela iskupe, kao što je poznat slučaj indulgencije u kataločkoj crkvi. A vidim i kod nas su počeli da indulgiraju razne tajkune prevarante. Nema veze, napravi ti crkvu, pa će ti Bog oprostiti. Neće Bog. Oni će oprostiti. Mutna je sitacija za pojedinca, ovca ne zna ko mu je pastir. Onaj na nebu ili na vrhu države.
Izvor Dijana Dimitrovska
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Sopran koji živi stotine života
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac