Hrast je sveto drvo starih Slovena koje simbolizuje snagu, zdravlje i dugovečnost, a  jedna moćna šuma hrastova dobrovoljno čuva jedno  primorsko selo kao živa straža. Dobrovoljno, jer je družina hrastova sama nikla ispod sela,ko zna kada u dalekoj prošlosti, čineći svojom energijom i selo i meštane sasvim posebnim. 

   Na dva kilometra od mora, na dva kilometra od Budve i na dva kilometra od srednjovekovnog manastira Podlastva, u ataru sela Prijevor, raste stotinak moćnih hrastova. Ogromni, snažni, veličanstveni, prkose strmini koja ih vuče ka moru. Visoki, izdižu se put neba kao da žele da se protegnu kako bi i oni ugledali more. Većina sa toliko širokim stablima da ih jedan čovek ne može rukama obujmiti. Najveći i najastariji među njima, obima 5,27 metra, odeven u zeleno ruho mahovine, nosi naziv Zelenjak.  Koliko je Zelenjak star – ne zna se. 

prijevor i njegova jedinstvena šuma hrastova

– Sjećam se da je pokojna baka Mara Lukina Kovačević  pre 70 godina, a tada je imala ona 80 godina, govorila da je i u njenoj mladosti hrast bio isto tako veliki i zelen. Zelen je bio zbog izvora vode koji i danas slabim mlazom blizu njega izbija iz zemlje. Mi mislimo da ima sigurno trista, četristo godina – govori Rade Rađenović, meštanin Prijevora, koji se sa ostalim žiteljima ovog mesta, zauzeo da družinu hrastova  oslobodi od smrtnog zagrljaja bršljena, koji je nekada tako čvrst da i moćno stablo hrasta uguši.

  Zatim sledi akcija krčenja  šume hrastova, u kojoj ima najmanje dva izvora vode, pa obnova starog seoskog puta za pešake koji će dovesti turiste u ovu šumu koja daje energiju zdravlja, snage i pametnih odluka. Namera im je da od hrastove šume, naprave opšte dobro: izletište koje će  leti pružati hlad za žarkih dana, a voda sa prirodnih izvora krepiti žedne. Još ako se svemu doda zdravstveni efekat hrastova, koji nije nepoznat – biće to prava atrakcija.

  Ruski naučnik, biotehničar, Mihail Semjonovič Vinogradov, koji je zastupao lečenje drvećem (dendroterapija) smatrao je energiju hrasta najboljom antistresnom terapijom. Poznato je da energija hrasta aktivira cirkulaciju i smanjuje vreme ozdravljenja, pa rane brže zarastaju, kao i da daje pozitivnu energiju zbog koje onaj ko hoće da donese pravu odluku treba da potraži hrastovo drvo za razmišljanje. 

-Uređenim izletištem ćemo sačuvati naše hrastove i omogućiti da i drugi uživaju u njihovoj lepoti i hladovini – veli  predsednik mesne zajednice Ivo Marinović.

Ali, nadaju se meštani Prijevora da će ovoga puta dobiti pomoć od opštine za realizaciju ove plemenite ideje. Jer do sada su, kažu, skoro sve sami za svoje selo uradili.

-Prvo smo 1955. sami uveli struju, onda smo 1965. sami napravili put dajući zemlju bez naknade, sami smo uveli i vodu, red je da nam malo i pomognu – kažu meštani.

Sećaju se stariji iz Prijevora da je novim asfaltom prvi „prošao“ pokojni  Đuro Martinović, nažalost,u jednom pravcu, na groblje. Ali sećaju se i njegovih mudrih reči. Rekao je: „ Riječi iz usta i kamen iz ruke se povratiti ne mogu“.

 I tada je u selu bilo nekoliko stogodišnjaka. Ko zna zbog čega, možda geni, vazduh, voda, a možda baš zbog moćnih hrastova, simbola dugovečnosti, meštani Prijevora u pravilu dugo žive. I dugo pamte.

Ima familija koje mogu da nabroje i do 15 svojih predaka! Kovačevići, na primer, imaju rodoslov 14 svojih predaka!

Pamte i tužnu statistiku: one čije su se kuće ugasile u Prijevoru.

-Lalovići, Bratovići, Ćeklići, Bebe, Vukotići, Prentovići nema ih više – nabraja Rade Rađenović.

 Ovi koji su ostali, izašli su za februarskih sunčanih dana, leta Gospodnjeg 2022. da započnu oslobađanje svojih hrastova od opasnog bršljena. Majstor iz Užica Miloje Šmakić koji kroti kamen lako kao da je drvo,  motornom testerom krči put i kida bršljenov zagrljaj. Na pojedinim mestima puzavica je debela kao drvo.

  Padaju u začaranoj šumi hrastovi okovi i stoletna stabla slobodnije dišu. Neka silna  energija čini da čovek ima osećaj da leti. A naš domaćin, Rade Rađenović prkosi godinama, uspinjući se lagano velikom strminom ka svojoj porodičnoj kući. Iza njega ostaju zahvalna hrastova stabla kao živa straža dobrim namerama i još boljim delima.

    Dijana Dimitrovska

    Nebojša Đorđević

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi