U davno doba kada je nastala, sve je bilo u znaku srebra i drugih plemenitih metala koje je zemlja obilato darivala ljudima na prostoru današnje Srbije. Kraj rudnika iz koga su još Rimljani vadili zlato, cink, srebro, žuborila je reka Srebrnica, sva u srebrnim talasima zbog kojih je i tvrđava iznad nje nazvana – Srebrnica.
Sve u tom kraju beše rečima zavezano i povezano. Tvrđava i reka imaju naziv po srebru, a planina Rudnik po rudnicima.
Narod je srednjovekovnu tvrđavu Srebrnicu na desnoj obali Srebrnice u ataru sela Stragari, blizu današnjeg Kragujevca, nazivao Kulina, zbog njenih monumentalnih zidina koji su vekovima pošto je oronula, štrčali iz šiblja koje će ovu tvrđavu vremenom potpuno oduzeti i sakriti, na njenu i našu sreću jer će tako biti sačuvana od kopanja i uništavanja. Budućnost tvrđave Srebrnice tek treba da se ispiše, budući da je kao kulturno dobro od velikog značaja uvršćena u srpske gradove tvrđave, što znači da je namera vlasti da je jednom obnovi.
Da nije imala tako slavnu prošlost pitanje je da li bi imala budućnost. A u prošlosti ova tvrđava bila je slavna, čvrsta i bez sumnje lepa.
Prvi pisani pouzdani pomen kazuje da je u njoj gospodario vojvoda rudničkog kraja Nikola Zojić. Bilo je to posle Kosovskog boja, o čemu svedoči zapis iz 1398. godine. Sigurno da je i pre njega tu bilo utvrđenje koje je služilo za odbranu i čuvanje bogatog tovara iz rudnika.
Svoju slavu Srebrnica će doživeti za vreme despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara i kneginje Milice, koji će u njoj vrlo često boraviti. Posebno u vreme letnjih žega, kako navodi Konstatin Jiriček u svojoj „Istoriji Srba“ despot je rado boravio „in Srebrnica de Rudnic”.
Tvrđava Srebrnica bila je i prestonica despotovine. Jireček navodi i da je depsot „često dolazio u novostečenu prestonicu Srebrnicu” gde je “ 25. jula 1426. godine ratifikovan mir sa Mlecima“.
Baš ova tvrđava, danas prekrivena zaboravom i gustim šibljem, bila je mesto gde se donela i sprovela važna politička odluka, možda jedinstvena u dugoj istoriji srpskog naroda. U tvrđavi od lomljenog škriljca, zbog čega je svetlucala na suncu, i prozorima od sige, despot Stefan Lazarević je doneo odluku da odredi za naslednika svog sestrića sa kojim je bio u zavadi.
Visoki gospodin telesno i umno, kako su ga nazivali dubrovački hroničari, pred kraj života ozakonio je svoju odluku o nasledniku prestola, odredivši da to bude Đurađ Braković, sin njegovog rođenog brata, čuvenog Vuka Brankovića i Mare, ćerke kneza Lazara. Despot nije imao dece, a pošto je počeo da poboljeva od „ nožne bolesti“ od koje je patio i koja je uzimala maha” , a po rečima Konstantina Filozofa čak i dovodila do “vrlo ozbiljnog stanja”, despot je odlučio da preduzme mere u slučaju svoje smrti. Pošto se najpre pomirio sa sestrićem Đurđem Brankovićem, koga je počeo da smatra sinom, poveravajući mu državne poslove, ratničke i diplomatske – odlučio je da ga i zvanično proglasi svojim naslednikom baš u Srebrnici.
U duhu nemanjićke tradicije, zajedno s patrijarhom, despot Stefan je sazvao sabor vlastele. Pred okupljenom vlastelom, predstavnicima crkve i uprave, u Srebrnici kod Stragara, u rudničkom kraju, despot je obnarodovao svoju odluku. Pozvao je prisutne da Đurđa Brankovića ubuduće priznaju za gospodara i da mu budu verni. Zbilo se to oko 1425. godine. Tačan datum sabora nije zapisan, ali se može odrediti u odnosu na druge događaje, poput potvrđivanja ugovora sa Venecijom koje je despot potpisao jula 1426. godine u Srebrnici. Zna se da je sabor bio pre potpisivanja ovog dokumenta.
Mesto gde su donošene važne državničke odluke i potpisivana međunarodna akta polako u 21.veku izranja iz tmine istorije i vlage šiblja. Umesto države, Udruženje građana ‘‘Srednjovekovna priča“ iz Kragujevca, čija je ideja obnova srpskih srednjovekovnih gradova u Šumadiji, još 2015. godine obišlo je lokalitet “Kulina“ i uradilo rekognosciranje terena. Zatim su nadležne službe raskrile predeo i oslobodile tvrđavu. Zidine Kulina su konačno postale vidljive. Veći deo lokaliteta je, međutim, zatrpan zemljom i potrebni su ozbiljni građevinski i arheološki radovi.
Za sada, vidljiva je stara kula visoka deset metara, zidana od lomljenog kamena u krečnom malteru, koja je u osnovi kvadratna. Na zidu kule prema unutrašnjosti grada je prozorski otvor od sige, od koga su rađeni i svi otvori na tvrđavi.
Srednjovekovni utvrđeni grad Srebrnica kod Stragara, proglašen je spomenikom kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac još 1969. godine, ali se u stvarnosti o njemu uopšte nije prilazilo na ozbiljan i domaćinski način. Tvrđava koja nosi tako lep naziv strpljivo čeka da je obnove pa da na brdu zasvetluca njen lomljeni škriljac kao što u reci svetlucaju srebrni talasi.
Dijana Dimitrovska, BCM 2024.
autorka bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes dijana dimitrovska energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar knjiga kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med nebojša đorđević i dijana dimitrovska nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija sve srpske vladarke svi srpski vladari travar tvrđava vino voda zdravlje zglobovi čaj želudac
