Tvrđava Maglič kao magnet odvlači pogled putnika u visine, ukazujući na svoju lepotu. Zimi je to nestvaran prizor izmešane beline oblaka i snega, leti je to slika rascvetalog jorgovana i monolitnog kamena.Zagonetan za nauku, privlačan  za turiste. Na 20. kilometru od Kraljeva, u dolini Ibra.

 Maglič je čaroban, mističan i privlačan. Zove da se uspnete do vrha, koji se sada naziva Stolov, ali je njegovo  pravo ime Kamarište ili Ravni sto. Tako je nazivan u prethrišćanskom vemenu. Maglič miriše na maglu, kao i reka Maglaštica koja tuda protiče, pa nema sumnje da je magli baš tu dom.

maglič

  Kule i zidine koje danas vidimo podigao je arhiepiskop Danilo Drugi, srpski plemić-monah, arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku. Bio je komandant odbrane Hilandara i desna ruka kralja Milutina. Nosio je i mač i krst.

   Ali, pre nego što je on podigao novo, tu je bilo starije utvrđenje. Arheološka istraživanja su  registrovala ostatke keramike iz tog starijeg grada, sličnih onima pronađenim u tvrđavi Ras. Pojedini naučnici pretpostavljaju da je Maglič mogao da sazida Stefan Prvovenčani, kao zaštitu srca srpske države od prodora Huna i Bugara, iz pomoravske ravnice.

  Građen je da bude neosvojiv.  Upotreba sprava ili juriš vojske nije bio moguć  zbog strmih padina. Za sprečavanje brzog upada s jedine otvorene strane,  presečena je jarkom stena na kojoj je zamak sagrađen.

 Tako je postao neosvojiva kula stražarnica nad karavanskim putem koji je spajao Nemanjinu Studenicu,  sa Žičom, koju je Stefan Prvovenčani podigao kao sedište arhiepiskopije. U slučaju napada, tim putem, stanovništvo je moglo da potraži sigurnost u Magliču.

  Čuvao je  lepi, moćni Maglič i drevni put koji je spajao jadranske luke s Pomoravljem i Podunavljem. Osam moćnih kula, čvrsti bedemi, voda obezbeđena cisternama u kamenu- svi preduslovi za dug boravak su ostvareni.

  U okviru  utvrđenja pronađeni su i ostaci velike palate, prostrane crkve posvećene Svetom Đorđu i rezidencijalne zgrade za stanovanje. Otkud sve to u vojničkom utvrđenju? Možda je odgovor dao  učenik i biograf Danila Drugog koji je zapisao:

maglič

” U Magliču gradu, i tu su bila poznata dela njegovih trudova. Jer u njemu podiže prekrasne palate i ostale ćelije, na prebivanje onima koji su tamo. I tu, u crkvi Svetog Georgija, u gradu tome, utvrdi božanstveni zakon da se u njoj neizmenjeni svagda vrši, obilno u njoj postavivši božanstvene knjige i sve ostale crkvene potrebe. Za takve njegove mnoge podvige i priloženija domovima Božjim, neka mu Gospod dade večno blaženstvo…”

 Danilo Drugi  bio je plemić i ratnik, aktivan u političkom životu, nastupao je kao pomiritelj, prvo kralja Dragutina i kralja Milutina, a zatim Milutina i Stefana Dečanskog. Bo je Milutinov najpoverljiviji saradnik, a kao prosvetitelj je srpskom narodu ostavio najvažniju srednjovekovnu knjigu  “Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih” koje je pisao sa svojim učenicima. To je najvažnije biografsko delo o svetovnim i duhovnim srpskim vladarima srednjeg veka. Rukovodio je radovima na zadužbinama Banjskoj i Visokim Dečanima, a sam dozidao pripratu i crkvu Bogorodice Putevoditeljice u Pećkoj patrijaršiji.

 Smatra se da je grad utemeljio Uroš Prvi Veliki koji je Srbiju uzdigao zahvaljujući bogatstvima iz rudnika. Maglič je čuvao, zajedno sa drugim utvrđenjima, bogatstva iz rudnika.

 U isto vreme, Uroš je, po predanju, zasadio duž litica Ibarske klisure  aleju jorgovana.  Želeo je da obraduje svoju nevestu Jelenu Anžujsku i učini joj dolazak u njegovu zemlju – prijatnijim.

maglič

 Ti jorgovani, mirisni i bujni, i danas cvetaju, ukazujući na živu prošlost koja  žubori, moćno i stameno kao i Ibar moravskom Srbijom.

  N. Đ. 

 Konji

 Oko Magliča mogu da se vide divlji konji koje deca hrane šećerom i jabukama. Oni nisu plašljivi pa je susret sa konjima nezaboravno iskustvo. Turistički vodiči povezuju ih sa legendom koja  kaže da je  Miloš Obilić baš tu tražio  najmoćnijeg konja na kome će da odjezdi na Kosovo ravno. Tu je našao Ždralina sa kojim će zajedno ući u istoriju. Potomci Ždralina i danas jezde po obroncima oko Magliča.   


Vidi još:Golubačka tvrđava

close

Prijavi se za tekstove u sanduče

Anri Ruso

Uvek možeš da se odjaviš

Prijavi se za besplatne tekstove
Anri Ruso
Ko čita-lepše živi

Uvek možeš da se odjaviš