Ko vidi  maketu Felix Romuliane (Gamzigrad) u zaječarskom muzeju – videće ovu kasnoantičku palatu i na samom lokalitetu. U titrajima letnje vrućine pojaviće se  gamzigradske kule u svoj nekadašnjoj lepoti i  već sledećeg trena nestaće sa lica današnjice, i otploviti  u daleku prošlost kojoj pripadaju. U vreme pre hiljadu sedamsto godina, kada je i sagrađena ova carska palata, po želji rimskog imepratora Gaja Valerija Maksimijana Galerija.  Želeo je  Galerije “da u tišini neosvojivih bedema provede svoju starost”.

   Izabrao je predeo  na jedanaestom kilometru od Zaječara, pored sela Gamzigrada,  sa pogledom na piramidu Rtnja, gde je naložio da se velelepna palata sagradi. Nazvao je Felix Romuliana, po svojoj majci Romulijani.

  Bilo je to  prekrasno mesto u  neposrednoj blizini njegovog zavičaja.  Galerije se rodio u okolini Serdike, današnja Sofija u Bugarskoj. Kao uspešan vojnik uzdigao se do tetrarha a zatim i cezara i avgusta. Umoran od poslednjih godina svoje vladavine, vojničkih neuspeha, želeo je da se povuče u tišinu prirode, u lepotu arhitekture i umetnosti.

  Maketa u muzeju  pokazuje da je palata izgledala božanski: opasana bedemima sa dvadeset  poligonalnih kula! Unutar bedema parali su nebo  hramovi sa oltarima i kriptama, palate sa veličanstvenim dvoranama na čijim su podovima dominirali  prekrasni mozaici, skladno raspoređeni arhitektonski ukrasi i skulpture od belog mermera sa  ostrva Paros, hladoviti peristili  u kojima žubore fontane. Svuda uokolo Galerijeve palate  širio se miris šuma i polja i pesma ptica i cvrčaka, baš kao što i danas priroda pokazuje svoje čari. 

PREDLAŽEMO

Matija Bećković i njegove tri želje

    Nije dugo Galerije uživao u lepoti zadužbine koja je po ugledu na ostale avguste (Dioklecijan je sagradio sličnu u Splitu) trebalo da predstavlja večiti spomen na njegovu ličnost i delo. Umro je početkom maja 311. godine u Serdici, nedaleko od zavičaja.

  Ostala je prekrasna palata za koju je, kao i za onu u Splitu, profesor Dragoslav Srejović, zaslužan za otkrivanje Romulijane, napisao da su obe ostale nezavršene zbog verske i ideološke netrpeljivosti, zbog sloma starog i uspostavljanja novog političkog sistema.

  Zaječarsku palate pregazilo je nadiruće hrišćanstvo. Nije slučajno, pisao je Srejović, što je prva građevina koja je narušila  strukturu Galerijeve palate bila hrišćanska bazilika, kao što je u splitskoj palati to bila-katedrala.

  Od sredine  petog veka, posle najezde Huna a zatim i Avara, palate su polako propadale. Galerijeva je postala vizantijsko naselje, a Dioklecijanova-srednjovekovni Split.

   Naredni vekovi nisu bili milostivi prema Galerijevoj palati, kraj Zaječara. Opustela je, zaboravljena i nestala sa lica zemlje.

PREDLAŽEMO

Vladar pobožne zemlej ukrašene čašću

   „Otkrivali“ su je u kasnijim vekovima putopisci. Najpre baron Herder, koji je opisao u  putopisu “Rudarski put po Srbiji”, 1835. godine . Zatim i Feliks Kanic, čuveni austrijski arheolog i putopisac koji je, na proputovanju kroz Srbiju 1860. godine, palatu opisao i nacrtao, navodeći da „stara građevina, spada među najneobičnije u istočnoj Evropi“.

   Vekovima je građevina bila misterija za arheologe sve dok je nije iskopao profesor Dragoslav Srejović  i dao u nasleđe svetskoj baštini. UNESKO je Gamzigrad  uvrstio 2007. godine u listu svetske kulturne baštine a sredstvima EU ( po projektu za obnovu kulturnog nasleđa radi podsticanja turizma u istočnoj Srbiji i Donjem Podunavlju, koji je vredan 16,6 miliona evra ). Srećna Romulijana polako dobija novi sjaj i opravdava svoj naziv.

          Dijana Dimitrovska 

.

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med melem mladost more muškarci nemanjići pluća potencija reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi