U davno doba kada je nastala, sve je bilo u znaku srebra i drugih plemenitih metala koje je zemlja obilato darivala ljudima na prostoru današnje Srbije. Kraj rudnika iz koga su još Rimljani vadili zlato, cink, srebro, žuborila je reka Srebrnica, sva u srebrnim talasima zbog kojih je i tvrđava iznad nje nazvana – Srebrnica.
Sve u tom kraju beše rečima zavezano i povezano. Tvrđava i reka imaju naziv po srebru, a planina Rudnik po rudnicima.
Šiblje spasilo tvrđavu
Narod je srednjovekovnu tvrđavu Srebrnicu na desnoj obali Srebrnice u ataru sela Stragari, blizu današnjeg Kragujevca, nazivao Kulina. Naziv je zbog njenih monumentalnih zidina koji su vekovima pošto je oronula, štrčali iz šiblja koje će ovu tvrđavu vremenom potpuno oduzeti i sakriti, na njenu i našu sreću jer će tako biti sačuvana od kopanja i uništavanja. Budućnost tvrđave Srebrnice tek treba da se ispiše, budući da je kao kulturno dobro od velikog značaja uvršćena u srpske gradove tvrđave, što znači da je namera vlasti da je jednom obnovi.
Da nije imala tako slavnu prošlost pitanje je da li bi imala budućnost. A u prošlosti ova tvrđava bila je slavna, čvrsta i bez sumnje lepa.
Prvi pisani pouzdani pomen kazuje da je u njoj gospodario vojvoda rudničkog kraja Nikola Zojić. Bilo je to posle Kosovskog boja, o čemu svedoči zapis iz 1398. godine. Sigurno da je i pre njega tu bilo utvrđenje koje je služilo za odbranu i čuvanje bogatog tovara iz rudnika.
Svoju slavu Srebrnica će doživeti za vreme despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara i kneginje Milice, koji će u njoj vrlo često boraviti. Posebno u vreme letnjih žega, kako navodi Konstatin Jiriček u svojoj „Istoriji Srba“ despot je rado boravio „in Srebrnica de Rudnic”.
Prestonica despotovine
Tvrđava Srebrnica bila je i prestonica despotovine. Jireček navodi i da je despot „često dolazio u novostečenu prestonicu Srebrnicu” gde je “ 25. jula 1426. godine ratifikovan mir sa Mlecima“.
Baš ova tvrđava, danas prekrivena zaboravom i gustim šibljem, bila je mesto gde se donela i sprovela važna politička odluka, možda jedinstvena u dugoj istoriji srpskog naroda. U tvrđavi od lomljenog škriljca, zbog čega je svetlucala na suncu, i prozorima od sige, despot Stefan Lazarević je doneo odluku da odredi za naslednika svog sestrića sa kojim je bio u zavadi.
„Visoki gospodin telesno i umno“, kako su ga nazivali dubrovački hroničari, pred kraj života ozakonio je svoju odluku o nasledniku prestola, odredivši da to bude Đurađ Braković, sin njegovog rođenog brata, čuvenog Vuka Brankovića i Mare, ćerke kneza Lazara.
Despot nije imao dece, a pošto je počeo da poboljeva od „ nožne bolesti“ od koje je patio i koja je uzimala maha” , a po rečima Konstantina Filozofa čak i dovodila do “vrlo ozbiljnog stanja”, despot je odlučio da preduzme mere u slučaju svoje smrti. Pošto se najpre pomirio sa sestrićem Đurđem Brankovićem, koga je počeo da smatra sinom, poveravajući mu državne poslove, ratničke i diplomatske – odlučio je da ga i zvanično proglasi svojim naslednikom baš u Srebrnici.
Na saboru obnarodovan naslednik
U duhu nemanjićke tradicije, zajedno s patrijarhom, despot Stefan je sazvao sabor vlastele. Pred okupljenom vlastelom, predstavnicima crkve i uprave, u Srebrnici kod Stragara, u rudničkom kraju, despot je obnarodovao svoju odluku. Pozvao je prisutne da Đurđa Brankovića ubuduće priznaju za gospodara i da mu budu verni. Zbilo se to oko 1425. godine. Tačan datum sabora nije zapisan, ali se može odrediti u odnosu na druge događaje, poput potvrđivanja ugovora sa Venecijom koje je despot potpisao jula 1426. godine u Srebrnici. Zna se da je sabor bio pre potpisivanja ovog dokumenta.
Mesto gde su donošene važne državničke odluke i potpisivana međunarodna akta polako u 21.veku izranja iz tmine istorije i vlage šiblja. Umesto države, Udruženje građana ‘‘Srednjovekovna priča“ iz Kragujevca, čija je ideja obnova srpskih srednjovekovnih gradova u Šumadiji, još 2015. godine obišlo je lokalitet “Kulina“ i uradilo rekognosciranje terena.
Kuline ugledale svetlost sunca
Zatim su nadležne službe raskrile predeo i oslobodile tvrđavu. Zidine Kulina su konačno postale vidljive. Veći deo lokaliteta je, međutim, zatrpan zemljom i potrebni su ozbiljni građevinski i arheološki radovi.
Za sada, vidljiva je stara kula visoka deset metara, zidana od lomljenog kamena u krečnom malteru, koja je u osnovi kvadratna. Na zidu kule prema unutrašnjosti grada je prozorski otvor od sige, od koga su rađeni i svi otvori na tvrđavi.
Srednjovekovni utvrđeni grad Srebrnica kod Stragara, proglašen je spomenikom kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac još 1969. godine, ali se u stvarnosti o njemu uopšte nije prilazilo na ozbiljan i domaćinski način.
Tvrđava koja nosi tako lep naziv strpljivo čeka da je obnove, pa da na brdu zasvetluca njen lomljeni škriljac kao što u reci svetlucaju srebrni talasi.
Dijana Dimitrovska, BCM 2024.
