Princ 1000, za kraljevski ugođaj

Princ 1000 je stvarno bio auto za kraljeve. Govorilo se: Vozi „princa” i budi – kralj! U duhu ovog slogana kojim je nemačka fabrika automobila iz Nekarsulma NSU 1957. godine predstavila svoje čudo od sportskog automobila – svako ko je seo u „princa” osećao se – kraljevski.

Ovaj sportski automobil rađen po ugledu na „ ševrolet korver” samo mnogo stabilniji, postao je izuzetno popularan od 1963. godine kada je napravljen i plasiran „NSU princ 1000”.

Bio je to harizmatičan automobil koji je imao spoj aristokratskog i sportskog. Spoljašnost je bila primamljiva za oko i čvrsta, zahvaljujući dobroj limariji, a unutrašnjost udobna i komforna. Zahvaljući poprečno ugrađenom motoru i zadnjem pogonu, prostor za noge bio je prostran i mnogo veći nego kod ostalih automobila te klase. Vozači su, kažu, imali živi osećaj sportskog automobila, pa su za volanom imali potrebu da „ nagaze do daske”. Mnogi vlasnici su mu zbog toga stavljali široke gume i sportske felne, kako bi imao što upečatljiviji sportski izgled.

Motor je „ princu 1000” bio pozadi. Bio je to četvorocilindričan motor od 996 kubika koji je razvijao 43 KS i dostoizao 135 kilometara na sat. Brujao je fantastično zbog čega su ga obožavali i poredili ga sa mačkom koja prede.

Imao je, međutim, i mane. Zbog toga što mu je motor bio pozadi prednji deo je bio lagan previše što ga je pri velikim brzinama činilo – nestabilnim. Oni vozači koji su bili zaluđeni brzinama stavljali su mu u prednji deo dodatni teret, kako bi što više izjednačili težinu pozadi i napred.

Ovaj aristokratsko – sportski automobil bio je zanimljiv i zbog svoje ekonomičnosti. Trošio je osam do devet litara, što je bilo solidno. Nije bio ni preterano skup, ni jeftin. Njegova cena bila je nešto između automobila srednje klase „škode 1000MB“, recimo, i „bube“.

Zaporožac

U SSSR je napravljena kopija „princa“, pod imenom „zaporožac”, ali ona, nažalost, ni blizu nije bila tako kvalitetna, popularna i prodavana u našoj zemlji kao „ princ 1000”.

Budući da je postao simbol sportskog automobila srednje klase, fabrika NSU je pravila modele za trke, poput modela „princ 1000TT“. TT je „Tourist Trophy“, oznaka slavne i pogibeljne moto-trke, koja se od 1907. održava na ostrvu Man, smeštenom između Engleske i Irske. Tu oznaku je kasnije koristio i „ Audi”, kada je fabriku preuzeo. Zapravo, NSU je bankrotirao zbog preterivanja, kažu znalci. Počeo je da ugrađuje ekstravagantne motore tipa „vankel“ u svoje modele – 1964. u „spider“, a 1968. u Ro80, koji se zbog nepouzdanosti i potrošnje pokazao kao epohalni promašaj. U isto vreme, urađen je projekat za novo vozilo nazvano „ golf” ali je kraj fabrike odložio dolazak „ golfa „ na svet.

Kada su propali, kupio ih je najpre „Folksvagen“ i spojio sa „Audijem“. Tek onda, saznalo se da je prethodno rukovodstvo već imalo gotov projekat novog vozila i „ golf” se spremao da polako ugleda svet. Ali, to je druga priča.
U nekadašnjoj Jugoslaviji od 1967. do 1972. godine na zahtev kupaca pravljen je „NSU 1200C“. Bio je to model produžen, sa jačim motorom i komforniji. Bbrži od „princa 1000”, maksimalna brzina bila mu je 145 km na sat. Do stotke je ubrzavao za 16,5 sekundi, a maksimalna brzina bila mu je 145 km na sat.

Pretis

U Sarajevu je postojala vojna fabrika „Pretis“ (Preduzeće Tito Sarajevo), koja je kao dopunu svom namenskom programu počela saradnju sa NSU. Prvo je sklapan skuter „NSU Prima III“, koji je trebalo da parira italijanskoj „vespi“, a onda i auto koji je bio pandan današnjem „audiju TT“.

Proizvod fabrike NSU „princ 1000“ bio je izuzetno popularan sportski auto u SFRJ, a u sarajevskom „Pretisu“ od 1967. do 1972. pravljen je „NSU 1200C“.

Apsolutni prestiž bilo je imati „ princa”, a oni kojima se to posrećilo – uglavnom su bili pravi zaljubljenici u svog četvorotočkaša.

Malo je old tajmera danas na Balkanu. Tvrdi se tek desetak a među njima penzioner iz Bara Radovan Knežević i dan – danas vozi „princa 1000”. Old tajmer mu je izuzetno drag i veoma se ponosi njime. Kupio ga je u Sarajevu 1967. godine za, kako se jasno seća, 2,175 miliona dinara. Prevalio je s njim 174.000 kilometara. Godine polako stižu deda Radovana i on sa 85 sve ređe seda za volan. Barski old tajmer uskoro, moraće da nađe novog vlasnika.

Nebojša Đorđević