Svaki manastir nešto leči a manastir Drača i njegove čudotvorne mošti pomažu onima koje je um napustio.
Oduvek su čudotvorne mošti nepoznatog sveca donosile spas unesrećenim ljudima, a pomogle su i samom ktitotru ober ( višem) kapetanu Staniši Markoviću zvanom Mlatišuma. On je 1735.godine platio da se živopiše crkva nakon što su sva trojica njegovih sinova u ovom manastiru dobila ozdravljenje. Sva trojica su vremenom, ipak, umrli, ali više nikada u familiji Marković nije bilo dece čiji je um zaposednut zlim dusima. Smatra se da je to zbog čudotvornih moštiju.
-To su nam potvrdili i naslednici ove familije, koji su bili ovde i rekli nam da nikada više nije rođeno nijedno umobolno dete– kaže igumanija Jelena, šesta po redu igumanija od kada je manastir postao ženski, a 116. starešina od njegovog osnivanja. Manastir Drača je do 1958.godine bio muški manastir kada je iz Kuveždina stiglo 15 monahinja.
Od kada su došle monahinje – sve se promenilo. Vizuelno, manastir je postao hram Božji pun cveća i lekovitog bilja, koje je vremenom, preraslo u pravu radionicu lekova iz prirode.
Iz Božje bašte monahinje su počele da koriste biljke od kojih su nastajale lekovite kreme, tinkture i čajevi
-Pravimo melem od nevena i lavande koji je za sve probleme sa kožom, zatim imamo specijalni melem za kožu, pa melem za rane i dekubitne rane.Ljudi veoma vole melem od gaveza koji leči sve modrice, prelome, bolove u kostima. Takođe , od gaveza pravimo i tinkturu koja se utrljava.
Od izabranih trava monahinje prave i poseban melem koji pomaže sistemu varenja i prirordni melem za anemiju.
Ali, manastir Drača, koji je dobio naziv po drači( trnje) u koji je „sakriven“ i kragujevački kraj oduvek su imali dobro vino. Tradicija je nastavljena, pa i danas iz podruma izlazi fantastičan „ merlo“ , šljivovica prepečena, lozova rakija sa anisom i orahovača . Prave monahinje i izuzetne sireve i kravlje i kozje, koji su kupuju na licu mesta. Ostali proizvodi, za razliku od sireva, mogu da se naruče preko interneta i svi imaju deklaraciju Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu.
Vreme sve menja, pa i život u manastiru. Ranije, pre postavljanja igumanije Jelene, manastir nije imao svoje rukotvorine. Dolaskom igumanije Jelene, mnogo toga se promenilo.
– Jednostavno, morate da idete koliko – toliko u korak sa vremenom – kaže Igumanija Jelena- i kada se uporedi monaški život pre deset godina i sada, on nije isti.
Igumanija Jelena, zamonašila se sa 30 godina, pošto je završila učiteljski fakultet u Somboru i jedno vreme radila kao učiteljica u Lazarevcu. Danas, kada se priseti tih dana, sa setom kaže samo da joj je žao što nije ranije postala monahinja. U manastiru je našla mir i sreću i ljubav. Mnogo toga je naučila i posebno ravnotežu između dobrog i lošeg.
-Uvek ću se sećati reči prepametne i dobre igumanije Pelagije koja me je naučila da niko u raj nije ušao širokim putem. Taj je put težak i pun iskušenja i trnja. Ali ima jedna istina, a to je da posle lošeg dođe uvek dobro.
Ighumanija Jelena zato sa radošću podnosi nevolje koje je zadese jer zna da će posle njih doći dobro. Zato kaže:
-Kad dođe nešto teško, ja mislim, na pragu je blagodet. Radujem se zato svemu na ovom svetu.
Izvor “ Slovo“
Dobrača
U manastiru Drača sahranjen je Jovan, brat kneginje LJubice i Jovan Dobrača, trgovac koji je nesebično pomagao ustanike tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Živopis
Živopis manastira Drača smatra se izuzetno vrednim. U potpunosti očuvane freske jedne su od najlepših koje su nastale tokom 18. veka, a pripisuju se slikarima iz Moshopolja.
Ikona
Manastir ima i čudotvornu ikonu koja je donesena iz Ohrida početkom 18. veka. Doneo je tadašnji iguman Leontije koji je prolazio kroz Ohrid i našao na zgarištu crkve potpuno očuvanu ikonu.Doneo je u Draču gde se sa pažnjom i ljubavlju čuva.
