Kruška je plod za bogove i za bebe. Ako je oduvek bije takav glas-onda je ona obavezna i za nas. Kruška mrzi plastiku i voli ljude. Daje nam sve najbolje od sebe i ne da da se razbolimo. Pa, kad je tako, zašto i mi ne bismo primenili recept drevnih naroda i stavili krušku na trpezu.
Drevni Kinezi su verovali da je kruška (Pyrus communis) simbol besmrtnosti, pošto je drvo kruške toliko dugovečno da su se smenjivale generacije i generacije a drvo je – opstajalo. Tako se, uvidom u realnost, drvo izborlo za status besmrtnika i simbol besmrtnosti.
Dugo traje druženje čoveka i kruške, praktično od kada je, po evolucionističkoj teoriji, maltene i nastao čovek. Kruška je, smatraju naučnici, toliko stara da su njene slatke plodove jeli i naši pećinski preci.
Vreme je beležilo da jer kruška poštovana; Homer ih je u Odiseji nazvao „darom bogova“, u vreme francuskog kralja Luja XIV bile su simbol luksuza.
Do skora je kruška bila najbolja poslatica, od ranog proleća do kasno u zimu jer ima mnogo vrsta pa i zimskih koje stoje na tavanu ili u podrumu.
Danas je kruška pomalo zaboravljena i potisnuta a njeno mesto su zauzele voćke uvezene sa drugih kontinenata.
Šteta je da se kruška ne jede više. Veoma je korisna i zdrava. U 100 grama ploda kruške ima 0.3 g proteina, 0.4 g masti, 9.5 g ugljenih hidrata, 2,8 g ukupnih vlakana i 5 mg vitamina C. Sadrži i neznatne količine masti, ima na 100 grama nešto više kalorija od jabuke (oko 80 u odnosu na 60). Međutim kruške „vilijamovka“ ima velike količine kalcijuma i gvožđa u odnosu na drugo voće, pa se preporučuju kao obavezno voće u ishrani žena posle 40 godine.
Kruška je dobar izvor vitamina C i bakra, koji daju značajan doprinos antioksidativnoj zaštiti organizma od slobodnih radikala.
Jedna kruška srednje veličine obezbeđuje 210 mg kalijuma. Kalijim učestvuje u regulaciji otkucaja srca, mišićnoj kontrakciji, prenosu živčanih impulsa, metabolizmu belančevina i ugljenih hidrata.
U odnosu na ostalo voće, zanemarljivo je mala mogućnost da se alergija dobije od krušaka pa se zato one smatraju i hipoalergenskim voćem i savetuju kao prvo voće u ishrani male dece, pre svega odojčadi.
Mladi listovi divlje kruške pospešuju izlučivanje peska i kamenca iz mokraćnih kanala.
Plod kruške se upotrebljava za voćni čaj protiv kašlja, upala, promuklosti.
Sveža kruška izvanredan je izvor prehrambenih vlakana, posebno pektina. Vlakna su bitan element zdrave ishrane jer pomažu u održavanju nivoa glukoze i holesterola u krvi, pa omogućavaju redovno pražnjenje creva. Ishrana bogata prehrambenim vlaknima pomaže u prevenciji raka kolona. Najviše vlakana ima upravo u ljusci, zbog čega se kruška ne ljušti.
Ljuska kruške sadrži supstancu sličnu antibiotiku, poznatu pod imenom floretin, a on se nalazi još i u kožici jabuke.
Kruška mrzi plastiku. Izbegavajte držanje u plastičnim kesama. Plodovima je ograničen kiseonik i na taj način pojačava se proizvodnja etilena, gasa koji kruške prirodno proizvode, a on ubrzava truljenje.
Lako upijaju miris pa je treba držati dalje i od hrane koja ima jak, ili specifičan miris.
Ako je presečete, kruška će brzo oksidirati i zadobiti braonkastu boju. Da biste to sprečil, isečeni prod prelite sokom od limuna, ili narandže.
Može se zamrzavati, podnosi minus 20 stepeni C u zamrzivaču. Samo je potrebno prethodno da se narežuna četvrtine i da im se izvade koštice.
Od kruške možete da pravite divne milk-šejkove. Potrebno dve kruške, banana, tri kašike šećera, dl slatke pavlake i 0,7 l mleka. Voće izmiksirajte, dodajte dobro ohlađeno mleko, ulupanu slatku pavlaku i šećer, pa mešajte dok ne dobijete penastu masu. Sipajte u čaše i poslužite.
Kruška je i prijatelj kože. Izgnječite jednu veliku krušku, dodajte dve kašike limunovog soka i mešajte dok ne dobijete glatku smešu. Nanesite na čisto lice i ostavite da deluje 10 minuta.
Možete pripremiti i sjajan tonik. Kuvajte dve zrele kruške u pola litre vode, dok ne dobijete sirup. Pustite neka se tešnost ohladi, sipajte u staklenu flašu i hermetički zatvorite. Koristite kao tonik za lice.
B. Vukanović
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
Vidi još: Materije koje nestaju
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
