Dijabetes je star koliko i ljudski rod.  U papirusu u Ebersu, prvom pisanom dokumentu o šećernoj bolesti koji je pronađen u jednoj egipatskoj piramidi, opisuju se simptomi dijabetesa i daju uputstva  za lečenje koja preporučuju voće, pšenicu u zrnu i slatko pivo. Nije bilo pisanih dokaza o rezultatima ovakve terapije ali nema sumnje da je bila – odlična.

 Gde je bilo ljudi, smatraju lekari, bilo je dijebetesa. Tako je Šašruta, indijski  lekar koji je živeo oko 500.godine nove ere zapazio da je dijabetes „bolest ljudi koji mnogo jedu pirinča, skorbaste hrane i šećera”. Tek u 19. veku je  Džon Rolo predložio dijetu koja je  sadržala hranu bogatu mastima i belančevinama koja se zadržala narednih 150 godina, sve do Frederika Alena koji je u 20. veku preporučio nisko kaloričnu dijetu od samo 1000 kCal dnevno koja je ekstremno iscrpljivala organizam.

  Lekari su se decenijama borili  sa dijebetesom, znajući da je način ishrane veoma bitan i da utiče na razvoj bolesti.

  Nisu grešili, navodi dr Vlade  Veličković u svojoj knjizi Praktična dijabetologija, budući da je način ishrane temelj lečenja šećerne bolesti.

   Kada se otkrije šećerna bolest pacijenti prvo postavljaju osnovno pitanju: A šta ću ja da jedem? Većina misli da će se njihov život  svesti na brstenje zeleniša. Ili, s druge strane, dijabetičari se  ugoje zbog nepravilne ishrane i kažu da se „ bolje umreti sit nego gladan”.

  To su samo izgovori,  napisao je dr Veličković, jer način ishrane dijabetičara ne traži spartanska odricanja, ni gladovanje.

 Da bi organizam živeo potrebno je da bude snabdeven :

1. ugljenim hidratima ( šerćeri)

2.  proteinima  ( belančevine)

3. lipidima ( masti)

4. vitaminima i mineralima

5. vodom

   Da bi dijabetičar živeo zdravo i dugo – bitno je samo  valjano sve raspodeliti.

Svetski dan borbe protiv dijabvetesa

Danas je Svetski dan borbe protiv dijabetesa, koji je ustanovljen 1991. godine, kao odgovor na opasnost od eksplozije šećerne boleti. U svetu dana, kako je saopštila Svetska zdravstvena organizacija, od dijabetesa boluje više od 500 miliona ljudi. U Srbiji, prema proceni Instituta za javno zdravlje, boluje od dijabetesa više od 770.00 ljudi. To je, kako je rekao Aleksandar Opačić, iz Dijabetološkog saveza Srbije, pandemija koja traje duže od korona virusa.

                                        Nina Vukanović

bolest | dfijabetes | dijabetes tipa I | džon rolo | epidemija | hrana | hrana kao lek | insulin | pandemija | šećerna bolest

afrodizijak bakterije biljke boje breza bubrezi cvet depresija dijabetes energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar kozmetika koža legenda lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi miris muškarci nemanjići oči pluća potencija reuma slikar slikarka so srbija srce talasi travar ulje virusi voda zdravlje žene