Hrast je drevni simbol snage i zdravlja. Važan i neodvojiv od najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
U pravoslavne domove se na Badnji dan unosi badnjak, po kome je praznik i dobio ime. Reč je, po pravilu, o mladom hrastu ili ceru, simbolima drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju Vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Isus. Druga simbolika badnjaka je u tome što je krst na kom je Hrist raspet bio načinjen od hrastovog drveta.
Zbog veličanstvenog izgleda hrast je u mnogim mitologijama budio strahopoštovanje i smatrali su ga svetim drvetom. Bio je simbol snage, dugovečnosti, čvrstoće, moći i grandioznosti kako u duhovnom, tako i u materijalnom smislu. Zbog toga, ko je želeo da osnaži vitalnu energiju, trebalo je da zagrli hrastovo drvo. U slovenskoj postojbini, hrast je bio isto što i crkva, okupljali su se oko drveta, pominjali bogove i donosili važne odluke.
Hrast je i lek. U narodnoj medicini kora hrasta se koristi da zaustavi krvarenje, čaj od kore ili žira upotrebljavali su da izleče srdobolju, groznicu, da spreče prekomernog znojenja nogu…
Odvar od mlade hrastove kore (40 g kore kuva se ½ sata u ¼ l vode) koristi se kod upale grla, oteklih vratnih žlezda, promuklosti i gušavosti, a kafa od hrastovog žira leči malokrvnost, malaksalost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, umnu rastrojenost, curenja iz ušiju.., dok se listovi hrasta stavljaju kao oblog, koji pomaže da rana brže zaceli.
U 1 l vode sipajte kašiku hrastove kore, kuvajte 5-10 minuta i pijte sa mlekom bez šećera.
U 1 l vrele vode sipajte 3 kašike kore, kuvajte 10 minuta, procedite i ohladite. Dobijenu količinu podelite na tri dela i pijte na pola sata pre obroka.
Kašiku izmrvljene kore hrasta prelijte šoljom (oko 2 dl) hladne vode, ostavite poklopljeno preko noći, ujutro procedite i pijte tokom dana guljaj po gutljaj.
Napomena: Ovaj čaj se ne preporučuje deci.
Kora se sa tankih grančica ili mladih grana sakuplja od maja do juna, a plodovi (žir) ujesen, u septembru i oktobru. Kora se oguli i suši u hladu. Bogata je taninom i hrasttaninskom kiselinom, a sadrži i šećer, pektinske supstance i skrob.
Čaj od hrastove kore veže otrove koje unosimo hranom i zagađenim vazduhom i čisti organizam. Preporučuje se kod mamurluka jer olakšava trežnjenje. Pomaže kod uboda komaraca i drugih insekata, kupka u slučaju psorijaze i drugih kožnih oboljenja, a služi i za ispiranje usta i grla kod upala. Čaj od hrastove kore preporučuje se kod akutnih upala želuca i creva, hroničnih upala bubrega, žutice i oštećene jetre, šećerne bolesti, krvavog kašlja, krvavog povraćanja i unutrašnjih krvarenja, kao i kod osipa koji se ljuska. Blagotvorno deluje protiv bolova koji prate otežano mokrenje, ako je jetra preopterećena, a eliminiše i teško trovanje nikotinom. Čaj od hrastove kore je dobar protivotrov kod trovanja biljem ili gljivama.
Od htrastove kore može se napraviti i ulje. Kašiku suve hrastove kore pomešajte sa 100 g proključalog maslinovog ulja i, kad se ohladi, dodajte 2 kašičice soka od limuna (uz stalno mešanje). Ovo je prirodno sredstvo za mazanje protiv svih vrsta ozeblina.
Za ispiranje usta i grla pravi se na sledeći način: Kašiku kore hrasta prokuvajte u ½ litre vode, procedite i koristiti za ispiranje usta i grla. Za obloge i kupke 20 g prelijte sa 1 l vode, ostavite da vri 10 minuta i procedite. Ovu kupku nemojte da koristite u slučaju povreda veće površine kože i sluzokože kod ili vlažnih ekcema.
Pržen hrastov žir se upotrebljava za lečenje zapaljenja kože i sluzokože i protiv proliva i za jačanje organizma. Dužim prženjem stvara se aktivni ugalj koji pomaže kod stomačnih tegoba.
O.B.
bašta biljke breza bubrezi crkva cvet dijabetes energija fitoterapeut hrana istorija jetra karcinom knez lazar kopriva koren kosa kozmetika koža krv lek lečenje manastir med more muzika nemanjići otrov pluća rak reuma sloveni srbija srce srednjovekovna srbija travar tvrđava ulje vino voda voće zdravlje zglobovi čaj želudac
