Badnjak je simbol pobede nad zimom i silama mraka, a božićna slama obeležje plodnosti, dok iverak donosi blagostanje.

Iverak se nabavlja prilikom sečenja badnjaka, najčešće rano ujutru, u tišini, vam pogleda ljudi 6. januara. U „Običajnom kalendaru“ autora Mileta Nedeljkovića, etnologa i istraživača koji je proučavao tradicije i običaja našeg naroda, navodi se simbolika i postupak.

Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.

Sečenje drveta

Pre sečenja, drvetu se nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.

Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“, da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Prvi iver

Prvi iver koji se odvaja od badnjaka ima magičnu moć. Pazilo se da ovaj iver ne padne na zemlju, pa je sa onime ko seče badnjak išao još jedan muškarac da uhvati prvi iver. Stavljanjem prvog ivera od badnjaka u karlicu verovalo se da će pomoći da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na košnice onda niko neće moći pčelama da naudi, a verovalo se i u lekovitost vode u kojoj je prvi iver potopljen pa su je oboleli pili radi ozdravljenja. Negde opet, taj iver stavljaju u kokošarnik da živina bude uvek na okupu, a negde pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Odsečeni badnjak se donosi pred kuću i pre nego što se ostavi obilazi se kuća kvocajući kao kvočka, a ostali ukućani idu za njim i oponašaju zvuk pilića. Domaćin obilazi svaki ugao doma bacajući u svaki po jedan orah što se smatra žrtvom precima. Badnjak se unosi sa prvim mrakom.

Domaćin unosi badnjak u kuću, kuca i ukućani ga pitaju „Ko je?“. On im odgovara da : Badnjak dolazi u kuću, dobro veče , srećno vam Badnje veče“. Domaćica ga posipa žitom a ukućani otpozdravljaju: „Bog ti dobro dao i sreće imao“. Nakon unošenja badnjaka, domaćin unosi i slamu koju rastresa svuda po kući, a najviše na mesto gde će biti postavljena večera, ispod stola.

ZAHVATANJE VODE

Vodi koja se zahvati u badnjedanskoj noći, pre izlaska sunca, takođe se pridaje magijsko značenje. U nekim krajevima se ona zove „jakova voda“.

Pre zahvatanja vode, izvor, reka ili bunar daruju se žitom, novcem ili voćem. Vodu pozdravljaju sa „dobro jutro vodice“ i „srećan ti Božić““.

Po pravilu je zahvataju devojke a njome se umivaju svi članovi domaćinstva po starešinstvu i svako daruje devojku koja ih poliva.

Ovom vodom se mesi česnica i nad njom se moli domaćin za zdravlje porodice, a devojka koja nosi vodu moli se da u njoj vidi lik momka za koga će se udati.

                             Igor Marić

bakterije beograd biljke boje breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes drvo energija holesterol hrana imunitet jetra karcinom knez lazar koža lek lepota lečenje limun manastir med more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka srbija srce travar ulje umetnost uskrs vitamin c voda zdravlje želudac

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com

Uvek možeš da se odjaviš. Ne šaljemo neželjenu poštu.

close

Prijavi se za besplatne tekstove

oblakbeli.com