Prvi januar kojim počinje nova godina predložila je crkva još 525. godine. Ali  u narednim vekovima najveći oponent  uvođenju novog datuma biće – baš crkva koja nije htela da prihvati slavljenje prvog januara, budući da je preuzet od Rimljanja i da označava pagansku  praksu.

  Sa prihvatanjem  novog kalendara u 16.veku, počela je duga i mukotrpna bitka sa „sređivanjem“ istorijskih podataka i hronologije. Jer, pre uvođenja jedinstvenog računanja vremena u Evropi  je vladala totalna zbrka. A posle uvođenja još veća, jer je događaje trebalo preračunati!

HRONOLOGIJA

 Nimalo lak posao ako se zna da je godina u 8. veku počinjala brojeći se od Božića, a tokom narednih vekova od Blagovesti (25. mart) ili od Uskrsa.

 Tu je i dodatni problem: tokom srednjeg veka u Evropi je bilo uobičajeno da se pravni i državni dokumenti datiraju godinom vldavine kralja, pape ili biksupa koji je bio na vlasti. Na primer, kralj Džon, igrom slučaja stupio je na presto na dan Voznesenja, 40 dana posle Uskrsa, što je pokretni praznik, on je svaku godinu svoje vladavine računao počev od tog praznika koji je svake godine padao  različitog datuma! Neke godine njegove vladavine bile su kraće, neke duže od  naše kalendarske godine.

 Ili, recimo, kralj Henri Peti, stupio je na presto 21. marta 1413.godine što je u vreme kada je nova godina počinjala 25. marta imalo za posledicu da je svaka godina njegove vladavine imala „dva leta gospodnja“!

RAMAZAN

Budući da muslimanski kalendar sadrži svega 354 i 355 dana, meseci nisu usklađeni sa godišnjim dobom, pa Ramazan, deveti mesec, mesec posta, može da padne u leto, kao i u zimu. Svake godine praznovanje Ramazana i hodočašće padaju deset ili jedanaest dana ranije nego prethodne godine.

 Kako srediti taj istorijski haos?

 Pojavio se novi genije, fancuski učenjak Jozef Justus Skaliger (1540 -1609) koji je oslanjajući se na filologiju, matematiku, astronomiju i numizmatiku, napravio svoj tačni sistem hronologije.

 Uz pomoć ove nove nauke – hronologije – prvi put je stvorena mogućnost da se celokupna evropska prošlost objedini u – povezane priče.

Svih naroda i vera, sa svih meridijana. Jevreja, na primer, kojima je  hrišćanska  1900.godina bila 5.661. godina(jevrejska).

Ili Kineza, kojima je ta  ista 1900.  bila  „26. godina od stupanja blistavog Kuang Hsija na presto“. U Japanu se zvala „33. godinom Meiđija, Prosvećene vladavine“.

 Tu su i Indijci koji su  takođe određivali datume na osnovu dinastičkih razdoblja, pa budisti kojima  vreme teče  od Budine smrti i Nirvane 554. godine pre n.e.

 Indusi su koristili razdoblje „kalijuga“, deo kanonske „mahajuge“, koja traje 4 miliona i 320.000 godina. Razdoblje „kalijuga“ traje „tek“ 432.000 godina.

    Ceo taj matematički haos sređivan je u narednim vekovima, kada se polako prihvatao pelcer 1. januara. Trebalo mu je skoro isto vremena koliko i ukorenjivanju podatka da je Zemlja okrugla.

Katoličke zemlje su ubzo usvojile gregorijansku reformu, ali protestanti i pravoslavni hrišćani nisu hteli da poštuju nijednu papinu odluku. Vremenom, prihvatili su svetsku novu godinu, ali su zadržali i svoje „stare“.

SOLARNA GODINA

 Pre pape Grgura u celoj zapadnoj civilizaciji važio je kalendar koji je Julije Cezar preuzeo od Egipćana. Fascinantno je koliko je egipatska solarna godina bila precizna. Jer vreme koje je Zemlji potrebno da obiđe svoju putanju oko Sunca iznosi 365 dana,5 sati, 48 minuta, i 46 sekundi. To je  za 11 minuta i 14 sekundi manje nego što su Egipćani računali.

  Danas ga slavimo s radošću, ne znajući da je on spona sa našim paganskim precima.

U ponoć, 31. decembra ljudi širom planete pozdraviće odlazak Stare i dolazak Nove godine. Poljubac, dva ili tri, dodir nosevima, stisak ruku,ili naklon, u zavisnosti od kulture i tradicije, zaželeće jedni drugima sve najbolje, zaboraviti nevolje i zakoračiti puni nade u novu godinu.

 Cela ekumena podeliće isti trenutak.

   Dijana Dimitrovska

  

afrodizijak bakterije biljke boje bolest breza bubrezi crkva crna gora cvet depresija dijabetes dinastija drvo energija fitoterapeut hrana jetra karcinom koža lek lepota lečenje limun manastir med mikroorganizmi more muškarci nemanjići pluća potencija rak reuma slikar slikarka so srce travar ulje umetnost uskrs vino voda zdravlje

Prijavi se za besplatne tekstove

žena u džuingli

close
Prijavi se za besplatne tekstove
San

Ko čita, lepše živi