Šašavi genijalci,da li su bili ludi ili genijalni

Šašavi genijalci. Možda ih je najbolje tako nazvati jer je teško proceniti da li su bili genijalni ili ludi. U svakom slučaju trebalo bi izbegavati suditi o drugima, posebno onima koji su dali doprinos istoriji civilizacije. Stvaralaštvo naših šašavih velikana prošlo je sud vremena, a mi možemo samo da sklapamo psihološke kockice i izvlačimo pouke. Šašavi genijalci okupirali su istoriju. Ima ih svuda.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Imao je epilepsiju, nasleđenu, jer je i sa očeve i sa majčine strane bilo rođaka koji su je imali. Braća su mu bila nepopravljivi alkoholičari a sestra Varvara je nastradala u tuči sa svojim ukućanima. Kakva li je to makljaža bila!

Prvi simptomi poremećaja kod Dostojevskog bile su slušne halucinacije koje su mu se javile već oko desete godine. Pominje ih u svojim delima kao zastrašujuće događaje posle kojih se teško smirivao. Kasnije su se javili epileptični napadi koje je on mogao da predoseti kao i većina ljudi koji pate od ove bolesti. Bio je jako razdražljiv, osetljiv i uvredljiv, povlačio se od ljudi u svoj svet, i bio neprijateljski raspoložen i prema većini ljudi koji mu nisu bili bliski. Njegovi biografi se slažu da je verovatno on svoj sadizam ispoljavao kroz muke i patnje koje je dodeljivao svojim likovima.

Vilijam Šekspir

Bio je prilično poročan. Voleo je da skita. Zbog toga nije završio nikakvu školu. Zabeleženo je da je morao da se odseli iz svog rodnog mesta u London jer je „krao srne i zečeve“, zbog čega je bio često hapšen i premlaćivan. Pošto se u britanskoj prestonici dokazao najpre kao glumac a kasnije kao dramski pisac, postao je slavan. Ali, to mu nije otklonilo melanholiju i depresiju . Ophrvan turobnim mislima i neraspoloženjem dolazio je do ivice provalije gde je želeo da se ubije. U njegovim dramskim delima ima istinskog bola i tragike , ali isto tako i blistavog humora . Često ta dva suprotna osećanja, koja su se verovatno sukobljavala i u umetniku, idu jedno s drugim. Posle jedne duže večernje sedeljke na kojoj se preterivalo sa jelom i pićem naprasno je umro u svojoj 52. godini.

Napoleon Bonaparta

Nervni napadi pratili su ga celog života. Počelo bi sa i grčevima celog tela , plačem i povraćanjem . Javili su se prvi put kada je u Brijenskoj vojnoj školi bio kažnjen zbog nekog sitnog prekršaja. Patio je od nesnosnih glavobolja samo jedne polovine glave, kao i od tikova .Kada bi se naljutio lupao bi sam sebe pesnicama po glavi, grčilo bi mu se i trzalo levo rame , usne i listovi na nogama. Taj njegov tik pominje i Tolstoj u romanu „ Rat i mir“.

Zabeleženo je da je nekoliko puta imao i epileptične napade. Bio je jako sujeveran pa je pred svaki važniji događaj tražio Ciganke, vračare i proročice da mu svojim tumačenjima i predskazanjima povrate duševni mir. Iako je za sebe tvrdio da je religiozan, živeo je jako nemoralno čak i za ono vreme. Imao je incestnu vezu sa rođenom sestrom Paulinom koja je otvoreno govorila da „živi sa bratom“ i da će se sa njim venčati. Bio je jako uobražen i egocentričan.

Edgar Alan Po

Svoj kratak životni vek od 40 godina proveo je u besomučnom trovanju alkoholom. Za njega je Bodler rekao da „pije ne kao gurman, nego kao varvarin“ . Zbog ubijanja od alkohola često je zapadao u delirijume , a imao je i hipohondrijske reakcije. Ali, ostao je otvorenih očiju prema sebi, često se kritikujući i dajući ocene: „ Ja sam rob onih sila kojima kojima mi ljudi nikad ne možemo biti gospodari, ali oni koji budni sanjaju znaju mnogo više od onih koji u snu sanjaju“. Umro je u alkoholnom delirijumu.

Gete

Komplikovan karakter, višeslojan, plivajući, neobičan, neshvatljiv. Oni koji su ga poznavali i oni koji su pokušavali da pišu njegove biografije govorili su da mu je raspoloženje često dijametralno, da se promeni dnevno mnogo puta, zbog čega je za iste ljude u isto vreme bio i anđeo i đavo. To ga je činilo nesrećnim i otuđenim od ljudi pa je tvrdio da je srećan samo dok piše.

Nikola Tesla je pored čudne odluke da se kastrira kako bi svu svoju energiju uložio u stvaralaštvo imao niz drugih navika koje se sa stanovišta simptomatologije mogu nazvati prisilnim radnjama. Računao bi zapreminu pojedene hrane, brojao korake koje dnevno pređe, previše često prao ruke, menjao okovratnike po nekoliko puta na dan.

Fridrih Niče

Veliki nemački mislilac i prozni pisac se umnogome poistovetio sa svojim delom. Naučio je da čita i piše u četvrtoj godini a u svojoj 13. je već govorio o svom trećem pesničkom periodu. Glavne negativne crte njegovog karaktera su bile oholost i sklonost osamljivanju. Nesrećno se zaljubljujući zapadao bi u teške krize kada bi pomislio da mu ljubav nije uzvraćena. U tri maha je zbog toga pokušao da sebi oduzme život trujući se velikim količinama hlora.

Mocart

Jedan od najvećih kompozitora čovečanstva pokazivao je vrlo rano izuzetnu nervnu osetljivost. Dečačić koji je u 3. godini počeo da svira klavir, naročito je bio osetljiv na zvuke, bežao je od muzike bubnjev jer su ga bacali u nesvest. U 14. godini se snažno zaljubio u devojku stariju od njega deset godina. Poslednjih godina svoga života patio je od halucinacija i manije proganjanja. Najčešće mu se javljala vizija kako ga neko tera da iskomponuje svoj sopstveni rekvijem . Umro je rano u svojoj 35. godini.

O.B.